Putovati i razotkriti uzbudljive, nove i nepoznate gradove, predele, spoznati lepote i umeća življenja na drugim prostorima, velika je sreća koju sam doživela na putovanju kroz Evropu.
Salzburg, grad festivala, sa svojom čarobnom okolinom ispod snežnih Alpa, pod zaštitom UNESKA, očarao me je svojim baroknim stilom, dvorcem Mirabel i svojom neobičnom arhitekturom. Mir uređenih, cvetnih i prostranih parkova, poj ptica i zvuk vode sa fontana za trenutak me je vratio u 18. vek gde je u svoj kući Mocart stvarao svoju "Malu noćnu muziku". Predivni planinski pejzaži, čiste planinske reke, nepregledna lepota i sklad u očuvanju starog i stvaranju novog, ovaj mali grad ostaće mi večno u sećanju sa svim svojim znamenitostima kao veoma duhovna i bogata sredina.Ukus Mocart kugli još uvek osećam kad pregledam slike zabeležene u našem porodičnom albumu. Okrećem list a sećanja mi naviru kao brzi film, dok je najlepše sećanje vezano za predivan grad Beč. Fascinantno uređeni parkovi, puni cveća, zelenila, široke ulice i bulevari, veliki mostovi, bezbroj muzeja, katedrala Svetog Stefana, opere, pozorišta, parlament, očarali su me svojom jednostavnošću,a opet stopostotnom savršenošću. Sva ova ozbiljnost i veličina napravila je i malo mesta humoru. Najpoznatije kupalište u Beču, na Dunavu, nosi naziv Kopakagrana, kao parodija na Kopakabanu. Pogled sa 160 m visokog dunavskog tornja u kasnim večernjim satima je slika koja ostaje urezana za ceo zivot.
Poseta dvorcu Šenbrunu iz veka u kojem su ziveli svi austrijski vladari i obilazak svih 40 kraljevskih soba sa autentičnim nameštajem i dvoranama za ples me je oduševilo pa sam na trenutak osetila da sam Pepeljuga zalutala u bajci. A ono što će mi posebno ostati u sećanju je bašta ovog dvorca. Staze su urađene od sitnog šljunka, a cveće posađeno u bojama zastave nekadašnjih austrougarskih vladara. Takođe, drveće je posađeno po pravoj liniji, a njihove krošnje su okresane u potpuno iste oblike.
Ono što me je posebno iznenadilo jesu veverice koje su već toliko navikle na ljude da su im prilazile u potrazi za hranom.
Sve što je lepo, kratko i traje, pa je vreme u Austriji brzo prošlo, a meni u sećanju ostaju samo lepe uspomene i neograničeno zelenilo zbog kojih se na trenutke zaboravljaju veliki gradovi i vraća se našem najvećem prijatelju - prirodi.
Mingl turistkinja: Aleksandra Marković
Sliku smo našli ovde.