Tri duše najplodnijeg srpskog pozorišnog pisca ponikle iz jedne spojile su se na šezdesetogodišnjici svog postojanja sabirajući i oduzimajući svoje uspone i padove. Konačan rezultat doveo je do zaključka da je jedino treća, duša ponikla iz smeha, videla život. Njoj je, kako je i sam priznao, Branislav Nušić poverio pisanje svoje Autobiografije.
Pomalo neobičan izbor, reći ćete. Ipak, ovo je knjiga kojoj se svako rado vraća. Puna ironije, Autobiografija ne predstavlja puko opisivanje života poznatog pisca, već svojevrsnu kritiku društva tog doba i vredan istorijski dokument. Uvek napredan, smeo i iskren, Nušić je svoju životnu priču prožeo svojim stavovima o tadašnjem sistemu i načinu vaspitanja u Srbiji. Prolazeći put od predgovora, kojim se navodno opravdava zašto je započeo ovo delo, preko svog rođenja, đakovanja, ljubavi i mladosti, do pogovora, u kome opisuje zamišljeni intervju sa novinarom nakon svoje smrti, na nesvakidašnji i samo naizgled naivan način približava jedno istorijsko doba svakome, a opet čineći svoje zaključke i stavove vanvremenskim. Stil pisanja, prepun smeha i ironije, čini Autobiografiju bezazlenom, ali ona to nimalo nije, već predstavlja ozbiljno delo za čije delo je neophodno puno znanja i literarne umešnosti.
Zahvaljujući Nušićevoj duši koja je bila sposobna da u svakoj situaciji pronađe ono komično, pred nama je delo koje ispunjava i naše i potrebe svog tvorca. Njemu donosi moralnu satisfakciju za sve proživljeno i večnost njegove mladosti koja mu je očigledno uprkos đačkim i mladalačkim mukama bila slatka, a nama preko potrebnu buru smeha i bratsko sažaljenje i podršku ako smo deca, đaci, studenti, neafirmisani mladi književnici, ljubavnici, starci, a svima ostalima trajno vredne, neizbrisive iz sećanja, pouke iz života uz uživanje u onome što je već prošlo i onome što je od života ostalo.
Knjiga koja sve daje i sve uzima, koja osvaja već prvim rečenicama. Nastala 1924. godine i dan danas je podjednako komična, podjednako tragična i podjednako istinita. U njoj prepoznajemo sebe, pronalazimo u svom okruženju Živka, Sretena i ,,malog iz druge klupe'', i svima im se smejemo ali i postajemo svesni njihovih razloga i svojih grešaka i opraštamo, verujući da u svemu i svakome postoji nešto dobro, nešto neiskazano što i sami posedujemo. Kako god, neka se Autobiografija svakako nađe na vašoj listi za čitanje, a o efektima možemo kasnije, kao i sam pisac, iz ugla hemije, fizike, geografije, srpskog, istorije ili čijeg god zaželite!
Autorka: Ana Zdravković
Slika je deo karikature koju je nacrtao Pjer Križanić