Da li je moguće da usamljenost može do te mere da bude razorna i pogubna da od nje čovek čak može i da se razboli? Na to pitanje naučnici su želeli da nađu odgovor. Ispitivanje sprovedeno u Americi obuhvatilo je oko trista hiljada ljudi, a zaključci su nedavno objavljeni u stručnom časopisu „Plos medisin”.
Istraživanje je pokazalo da je osoba koja održava bliske veze s porodicom, prijateljima, ljudima iz škole ili s posla za pedeset odsto u manjoj opasnosti da se razboli. A čovek koji je najčešće sam i ne izlazi iz kuće, jer nema s kim, izložen je većem zdravstvenom riziku nego ako je, recimo, preterano gojazan. Naučnici su čak došli do zaključka da je nedostatak prijatelja opasan po zdravlje kao kad čovek jede nezdravu hranu, da se ne govori o lošim posledicama pušenja ili alkohola.
Na jedno pitanje istraživanje ipak nije dalo odgovor. Da li su zdravi ljudi raspoloženiji i spremniji na druženje od onih koji pate od neke bolesti? Jer, kako kažu naučnici, neko ko nema vidljivih tegoba znatno je spremniji da, pored svakodnevnih obaveza, nađe vremena i za viđanje s rođacima, prijateljima, poznanicima.
Zašto su društveni ljudi zdraviji? Čovek koji se viđa s različitim ljudima obično je po prirodi veoma poletan i ništa mu nije teško, kad zatreba začas će otići i na lekarski pregled. Zadovoljna i raspoložena osoba brine o sebi, obično se pravilno i zdravo hrani, dovoljno spava, odlazi s prijateljima na izlete, u prirodu, redovno šeta, skokne i do teretane, gimnastičke sale.
Zanimljivo je da su naučnici, u jednom drugom istraživanju, koje je trajalo deset godina i obuhvatilo oko pet hiljada ljudi, još nešto otkrili: osećaj usamljenosti i odbačenosti može da bude kao zarazna bolest. Naime, ukoliko se u društvu zatekne neko ko je nesrećan i nezadovoljan sobom, ta njegova loša osećanja mogu da se prenesu i na druge, kao kijavica.
Većina ljudi tvrdi da se ponekad oseća usamljeno, tačnije rečeno – u proseku četrdeset osam dana godišnje. Međutim, ukoliko se čovek koji je ostatak godine uglavnom vedar i raspoložen često viđa s osobom sklonom raspoloženju „nikom nisam dovoljno dobar”, onda će mu se za sedamnaest povećati broj čemernih i čamotnih dana. Dakle, samim tim što se zatekne u društvu nekog ko veruje da nema ko da mu okrene telefon ili ga pozove da nekud izađu, u većoj je opasnosti da i sam upadne u loše raspoloženje.
Usamljena osoba u društvu, slikovito su objasnili naučnici, može da se uporedi s izvučenom petljom na džemperu koja, ako se povuče, raspara ceo džemper. Osećaj odbačenosti nekad je do te mere zarazan da može da promeni raspoloženje svih u društvu. Naravno, uvek postoji mogućnost da, ukoliko se to primeti na vreme, ostali jednostavno naprave neku vrstu brane kojom će pokušati da zaustave nalet negativnih talasa.
Ako se pitate da li postoji recept za društvenost, možemo vam reći da je i bez naučnih istraživanja gotovo svaki čovek svestan da mu je život lepši i zanimljiviji ukoliko može da ga deli s drugima. I kad mu se nešto lepo ili ružno događa, uglavnom će osetiti potrebu da to nekom saopšti i s nekim razmeni misli na bilo koju temu. Čovek koji nema prijatelja, ima osećaj da nikome ne pripada, može da pati od osećanja niže vrednosti i nesigurnosti.
Različiti su načini da se steknu nova poznanstva. Čovek treba da nauči da sluša druge i da ono što je čuo, ukoliko je u pitanju priča koja nije namenjena širokom krugu ljudi, nauči da čuva kao tajnu. Treba da održava veze i da vodi računa da odgovara na mejlove, SMS poruke, ne očekuje da stalno neko njega poziva nego da i on druge nekad nekud izvede. Takođe je važno da čovek nauči da se raduje tuđem uspehu i da ne bude ljubomoran kad njegov prijatelj u nečemu napreduje.
Ma koliko ljudi voleli da im se neko javlja telefonom, šalje im elektronsku poštu ili poruke preko Fejsbuka, i to treba raditi s merom. Uglavnom niko nije baš preterano oduševljen ako ga neko neprekidno zivka i često uznemirava. Ima ljubaznih ljudi, ali i njima nekad zna da prekipi. Kao što se biljke redovno zalivaju, tako i prijateljstva treba pažljivo gajiti i negovati. Da, i ne zaboraviti da se, kad je potrebno, ljudima kaže „hvala” ili „izvinite”.
Pravac na jednu dozu druženja!
Hvala autorki Ani Sofrenović i najdražem Zabavniku!
Srećnu sliku smo našli ovde.