Dečje doba prođe brzo, proleti poput lastavice, a ostaju samo bezazlene uspomene koje ponekad vadimo iz kutije sećanja i osmehujemo im se. O beskrajno važnim sitnicama koje ostavljamo u toj kutiji govori knjiga Vesne Aleksić pod nazivom Brbljivo srce.
Priče Jelene Šuman, devojčice britkog jezika i toplog srca, ispričane nakon rata 1999. donose osvežavajuću istinu o razmišljanjima jedne simpatične učenice petog razreda. Rat joj oduzima zadovoljstva kojima je ispunjavala život, ali i donosi razne smešne događaje. Ratna opasnost čini da stepenište njene zgrade ostaje pusto, zauzvrat, njeni prijatelji Alja i Đole postaju nerazdvojni od nje. Jelena, koja je dobila ime po nekoj ljubavi svoga dede, iskreno otkriva sve svoje nestašluke, nerazumevanje odraslih, želju da ostane dete, a uz to i neka osećanja kojih ni sama nije svesna. Dok se prepire sa mlađom Aljom oko toga ko je princeza Dudova, dok farba deda Simine kokoške sa njom, ili joj namešta zvezdu na varjači umesto vilinskog štapića, ona iskazuje svoju jednostavnost, plemenitost i neiskvarenost, svoju dečju stranu koja je i svojstvena njenim godinama. Nasuprost tome, u situaciji u kojoj razmišlja o svom Blekiju, ili pati zbog Đoletovog odlaska u Moskvu kod oca, ili posmatra jednu stranu ličnosti svoje majke dok pregledava sveske gimnazijalaca a drugu kod baba Gine u gostima, pokazuje i jednu ozbiljnu notu, koja često nedostaje odraslima, početak tananog prelaza iz detinjstva u zrelije doba. Njena sreća potiče iz onih malih stvari koje zreli ljudi ne umeju da cene, iz sitnica na koje se zaboravlja. Prisustvo dragih ljudi i atmosfera sa stepeništa je sve što joj je potrebno. Alji pak to nije dovoljno, ona zahteva pažnju celog sveta, što i nije tako čudno s obzirom da je ona tek učenica drugog razreda osnovne škole, uz to starije dete u svojoj porodici. Đole je prevashodno jedan običan dečak, sa svojim interesovanjima, a Miloš, Jelenin stariji brat, student, prava je ravnoteža između Jeleninih roditelja i same družine, priklanjajući se ponekad tamo, ponekad ovamo.
Autorka je Brbljivo srce pisala pomalo autobiografski, kao i Nušić Hajduke. Sama priznaje da je u tim godinama bila slična Alji, čija su se istraživanja neslavno završavala. Sebe sam pronašla u Jeleni, koja je ,,najgore dete u kraju'', a vi dragi čitaoci? Da li se možete pronaći u nekom od likova ove knjige ili ste već zaboravili svoje dečje dane? Otkrijte.
Autorka: Ana Zdravković