ODLIČNI STUDENTI MENJAJU FAKULTETE
Sa državnog na privatni – zbog zdravlja
Redovna studentkinja Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, sa prosekom oko 9,00 na trećoj godini studija odlučila je da promeni fakultet. Nakon prava upisala je novinarstvo na jednom privatnom beogradskom fakultetu.
Zbog čega si odlučila da sa takvim uspehom ipak napustiš jednu profesiju i okreneš se drugoj?
„Ja Pravni nikada nisam napustila, samo sam pauzirala godinu. Planiram da se vratim i završim studije i steknem diplomu pravnice. Bilo mi je potrebno nešto drugačije, a novinarstvo me je od malena zanimalo.“
Kada kažeš “od malena”, na šta misliš?
„Još u osnovnoj školi išla sam na novinarske radionice. Na Radio Beograd sam prvi put otišla sa dedom sa mamine strane i našom rođakom Nedom Depolo. Ona je bila zvezda radija i danas nagrada za najbolje radio drame nosi upravo njeno ime. Moj deda je čak osnovao taj fond iz koga se nagrađuju laureati. Svoju prvu posetu Radiju Beograd nikada neću zaboraviti... Ta zgrada mi je delovala tako veliko i opasno, a danas kada odlazim tamo shvatam da sam samo ja bila isuviše mala.“
Odakle ti ponovo na Radiju Beograd?
„Sasvim slučajno. Bila sam gošća u jednoj emisiji i tako je sve to počelo. Danas na nedeljnom nivou pravim priloge za emisije omladinskog programa. Opet, to je deo prakse ali prva znanja i iskustvo u snimanju i montaži sam stekla na svom novom fakultetu.“
Kakva je praksa na fakultetu na kom studiraš već dve godine?
„Odlična. Čak sam mnogo više veština stekla na fakultetu nego na praksi na Radiju Beograd. Prosto, ljudi koji sa vama rade na fakultetskom radiju imaju mnogo više strpljenja i raspoloženi su da vam objasne sve što vas zanima. Naš predavač je svoju praksu je sticao na Radiju B92 kao i na BBC-ju tako da često slušamo i neke priloge iz Velike Britanije. I ta praksa je glavni razlog mog izbora fakulteta.“
Osim prakse, šta je još presudilo da pauziraš studije na državnom fakultetu i upišeš privatni?
„Problem sa zdravljem. Moja štitna žlezda se uvećala zbog stresa, a stres je bio prouzrokovan pretrpanošću obavezama, kako ispitima tako i vannastavnim aktivnostima koje sam ja ispunjavala ali nesvesno svom organizmu nanosila štetu. Zbog tog problema sam ceo jedan semestar morala da pauziram a nakon toga sam odlučila da sebe više neću dovoditi u takvo stanje zbog studija.“
Koliko zaista fakultet može da optereti studente?
„Sve zavisi koliko ste zainteresovani da radite. U mom slučaju to su bili studentski projekti i ispiti i bilo mi je previše. Sada isto to radim na ovom fakultetu ali i dosta stvari sa strane poput prakse na Radiju Beograd, Fonetu. I dalje nemam mnogo vremena za sebe, ali me ništa ne opterećuje toliko da mi se zdravlje pogorša.“
Mnogo više obaveza a opterećenja nema, kako to?
„Dešava se da ponekad ostanem i do 12 sati na fakultetu, ali sutradan imam snage da nastavim da učim. Prosto, kada je motivacija prisutna sve ide lakše. S druge strane, podrška profesora i njihovo razumevanje je nešto što, moram da priznam, na Pravnom veoma nedostaje. Što je doduše logično, s obzirom na veliki broj studenata.“
Kako su toji roditelji reagovali kada si poželela da promeniš fakultet?
“Imala sam njihovu podršku, pre svega jer znaju da sam i na Pravnom davala svoj maksimum. S druge strane nije im bilo svejedno zbog finansijskog odricanja, ali su na kraju pristali. Danas se oni, kao ni ja, nimalo ne kaju zbog te odluke.”
Ovih dana na Internetu su se pojavili mnogi tekstovi koji se bave pitanjem koji fakulteti su bolji – državni ili privatni, koji je tvoj stav?
“Fakulteti treba, baš kao ljudi, da se dele na dobre i loše a ne na privatne i državne. I privatni i državni imaju svoje mane kao i vrline. Kada govorim o prednostima fakulteta na kojem trenutno studiram novinarstvo – posvećenosti profesora, odličnim uslovima za rad, moram da kažem da to ne sme biti privilegija privatnih fakulteta. U razvijenim zemljama to nisu prednosti nego nešto što se podrazumeva. Uostalom, zar to nije ono što bi trebalo da nađi roditelji plaćaju kroz porez? Zar ne zaslužujemo svi takvo školstvo?”
_____
Ako se pitaš da li je intervju stvaran – jeste. Radila ga je naša dopisnica sa svojom sagovornicom koja se nalazila u prethodno navedenoj situaciji. Ona ovom prilikom nije želela da je spomenemo, već kako je rekla, cilj intervjua je da te podstakne da dobro razmisliš o svojim budućim koracima. To bi moglo da znači da konstruktivno treba da pristupiš razmišljanju o ličnoj budućnosti i sreći, na koje će u velikoj meri uticati izbor fakulteta, koji opet praviš samo ti.
Slika je odavde.