Otvaram prvu stranicu po ko zna koji put. Vidim prekrasni pejzaž švajcarskih planina, osećam prodoran miris večno nepoznatih brdskih trava, čujem gunđanje užurbane devojke i huktanje nežne devojčice umotane u bezbroj haljina i marama po letnjem suncu. Sve to mi je dobro poznato, jer kao što rekoh, čitam po ko zna koji put, ali uvek sve iznova doživljavam, na sasvim drugačiji način. Johana Špiri je pre više od veka maestralno napisala svoju Hajdi, koja je popularna ne samo među mladima, kojima je prvenstveno namenjena, već i svima onima koji žele da ponovo prožive dane svoje bezazlenosti.
Priča o ljupkoj i bistroj devojčici Hajdi, kojoj je sudbina namenila raznorazne doživljaje, ispunjena je paletom najlepših ljudskih osećanja poput ljubavi, nežnosti, brižnosti, čovečnosti, hrabrosti. Hajdi omekšava i najtvrđe srce, nudeći bezrazložno svoju iskrenu ljubav i prijateljstvo, svoju jednostavnost i toplu reč svakome, bez izuzetka. Dok je druženje sa neotesanim Petrom kozarom i njegovim kozama podstiče da lepotu svojih osećanja neprekidno deli sa okolinom, zatvoreni dom u Frankfurtu i njegova upraviteljica čine upravo suprotno, postavljajući po prvi put teške okove maloj Hajdi. U želji da ne povredi nikoga, devojčica će radije žrtvovati svoju dobrobit i zdrav razum, taložeći svoju tugu skoro neprimetno na srcu, gaseći se polako. Dolazeći do krajnjih granica izdržljivosti, pred potpunim zdravstvenim krahom, Hajdi će se vratiti dobrota kojom je ispunjavala okolinu, ona će dobiti svog dobrotvora koji će je vratiti tamo gde pripada, dedi u planinama. Presrećna, Hajdi će se vratiti u prirodu, unoseći u nju tek neznatne izmene koje je naučila u Frankfurtu: poći će u školu i naučiti svog druga da čita, čime će omogućiti veliku radost i jednoj slepoj baki. Ne zaboravljajući se međusobno, Hajdini staratelji i prijatelji sa planine i iz Frankfurta, učiniće jedni drugima još mnoga dobra dela, pokazujući opravdanost i tačnost prastarog biblijskog načela da se dobro dobrim vraća.
Živahna Hajdi, vedrog duha i oštrog uma, sa životnom pričom obogaćenom nebrojenim iskonskim istinama i poukama, može da prati svakog čitaoca od prvih koraka u svet sve do duboke starosti, i uvek će biti doživljena iznova, iz drugačijeg ugla, nikako dosadna već uvek zanimljiva i često komična. Hajdi je jednostavno, priča za sva vremena.
Autorka je Ana Zdravković
Slika je sa www.tumblr.com