Pred nama je šarenoliki svet tajni jedne simpatične lenjingradske učenice. Da zavirimo malo? Ili ipak ne? Ma da zavirimo, samo malčice.
Nismo li i sami nekada počinjali da pišemo dnevnik svojih sitnih misaonih ispovesti, koji smo čuvali kao svetinju, ne dozvoljavajući nikome ni da priviri u taj supertajni, samo naš svet? Upravo takav je dnevnik Galje Sologubove, devojčice koja raste, razvija se, menja razmišljanja, pronalazi nove oblasti interesovanja, postaje sve zrelija i odgovornija, i možda već ulazi u razdrmani svet ljubavi. Opisujući sebe, svoje roditelje, poznanike, školske drugove i drugarice, nastavnike, direktora, ljude različitih društvenih klasa i profesija, Galja pak prodire u mnoga i sada istoričarima i ekonomistima nejasna društveno-politička i socijalno-ekonomska pitanja. Njen skromni dnevnik sa velikim pretenzijama otvara vrata realnog sveta naše i svetske prošlosti, jednog rogobatnog perioda o kome nema previše iskrenih svedočenja, i zabluda u kojima su živeli ljudi iz svih društvenih klasa. Istovremeno, Galjin dnevnik je jedna velika zbirka bisera realnih svakodnevnih školskih komedija koja nudi svakom učeniku nekoga za poistovećenje: odeljenjskog vođu, načitanog akademika, bubalicu, pristalicu ideologije, glupavu hvalisavku, buduću udavaču, dežurnog razbijača, nezainteresovanog, neprihvaćenu, napaćenog, sanjalicu, kuvaricu, prosečnu, natprosečnu, ispod proseka.
U Galjinom životu i dnevniku jednostavno ima mesta za svakoga, a njena misija je da u okviru svojih ljudskih poriva i mogućnosti pomogne, izvuče, sredi, priredi, uteši i usput postaje devojka koja ima svoju slatku tajnu. Jedini koji je može razumeti i koji može da zaviri u njen pravi svet jeste čika Vasja, koji uprkos svakodnevnim mukama prosečnog čoveka i dalje ne odustaje od svoje duše velikog deteta. On igra naizgled neprimetnu ali ustvari veoma značajnu ulogu u njenom odrastanju i svojim podsticajima dovodi je do trenutka u kome ona shvata suštinu života i nadanja, trenutka u kome se svrha njenog dnevnika završava, jer je pronašla sebe.
Jan Lari nam je velikodušno omogućio da zavirimo u jedan ovakav dnevnik, pišući ga kao plod svoje mašte ili možda i pomalo biografski, ko bi znao. Ali, jedno je sigurno, u Galjinom dnevniku će svako pronaći svoje školske drugove i sebe. Pokušajte.
Autorka je Ana Zdravković.
Sliku smo našli ovde.