"Mnogim ljudima je suđeno da zbog neke zle kobi dugo traže svetlost," pisao je bratu Teu, jedinom čoveku koji ga je razumeo i voleo. Živeo je od ljubavi prema umetnosti, strasti za jarkim, gotovo drečavim bojama koje su savršeno izražavale njegova osećanja, i malo novca koji mu je brat slao. Idealizam ovog ekscentrika graničio se s ludilom čitavog života dok na kraju nije to konačno i postao. Njegovo poštenje bilo je neoprostivo - bio je neshvaćen i ismejan, ponižen, povređen i gladan. Jedinu utehu pružali su mu književnost i rad. A radio je neumorno, nije stajao sve dok se ne bi razboleo, iako ga to nije moglo nahraniti. Za života je prodao samo jednu sliku, uprkos tome što je Teo bio jedan od najboljih trgovaca umetnickim predmetima u Parizu. Ipak, on je žrtvovao sve - porodicu, blagostanje, razum, čak i svoj život i brata, sve zarad umetnosti i budućih generacija slikara. Ideal košta. On je to odlično znao i nikada nije posustao. Nesebično je dao sve što je mogao dati, u svoje slike je uneo svoju krv i dušu, a za svoju veličinu bio je nagrađen patnjom. Teško je poverovati da neko tako izuzetan, tako osećajan, pametan i dobar može biti toliko omražen. Još je teže poverovati da neko tako nepravedno osuđen na beskrajnu usamljenost može ostati idealista zaljubljen u život i prirodu, i pognute glave podnositi udarce uz reči: "Trpeti bez roptanja jedina je lekcija koju treba naučiti u ovom životu". Sačuvao je veru i oprostio nebesima svu nepravdu koja mu je naneta. Pisao je: "Sve više verujem da ne treba suditi o Bogu na osnovu ovog sveta, jer to je njegova studija koja mu nije uspela. Šta ćeš, kad volimo umetnika, ne kritikujemo mnogo promašene studije - ćutimo. Ali, imamo pravo da zahtevamo bolje. Za nas bi ipak bilo neophodno da vidimo druga dela koja je stvorila ista ruka, ovaj svet je očigledno sklepan na brzinu, u jednom od onih loših trenutaka, kada autor nije više znao šta čini, kada je izgubio glavu. Legenda kaže da se Gospod Bog ipak silno namučio praveći ovu studiju sveta. Sklon sam da poverujem da legenda govori istinu, ali je studija onda na vise načina pohabana. Samo veliki majstori mogu tako da se prevare, eto možda najbolje utehe, s obzirom na to da onda možemo da se nadamo da će ista stvaralačka ruka pokušati da se iskupi. I zato mi ovaj život, koji iz opravdanih, jako dobrih razloga toliko kritikujemo, ne treba da doživljavamo drugačijim nego što jeste, a ostaće nam nada da nešto bolje vidimo u nekom drugom životu." Umro je sporo, na Teovim rukama. Pre nego što je našao konačan mir dva dana je trpeo neizrecive bolove pošto je, u nastupu ludila, pucao sebi u stomak. Za sobom je ostavio brojna remek-dela i neopisivo tužnu priču o zloj sudbini, a njegovo ime će se još veoma dugo pamtiti. Zvao se Vinsent van Gog.
Autorka teksta je Marija Dotlić
Autor slike je Vinsent van Gog