Učenice trećeg razreda čačanske Gimnazije, Ljubica Darković i Aleksandra Marković učestvovale su na devetoj Regionalnoj konferenciji srednjoškolaca koja je, 7. i 8. decembra, održana u Prištini. Tema konferencije, koju je organizovala Američka škola Kosova uz podršku američke ambasade, bila je „Socijalni problemi mladih“. Od ukupno šezdeset radova, koji su učenici iz Hrvatske, BiH, Srbije, Kosova i Albanije poslali na konkurs, rad naših gimnazijalki se, prema odluci stručnog žirija, našao među petnaest najboljih i tako stekao pravo da bude prezentovan na konferenciji.
- Tinejdžerska trudnoća je problem kome smo odlučile da posvetimo pažnju. S obzirom na poraznu činjenicu da je Srbija prva u Evropi po broju maloletničkih abortusa, mislim da je jasno zašto smo izabrale ovu temu. Naježim se kad pomislim da se u Srbiji, u toku prošle godine, oko 25 000 maloletnica odlučilo na prekid trudnoće – rekla je učenica Katarina Pajić koja je, zajedno sa Aleksandrom i Ljubicom, učestvovala u izradi rada, ali nije bila u mogućnosti da otputuje u Prištinu.
Pored učesnika iz regiona, koji su dobili priliku da prezentuju svoje radove, na ovogodišnjoj konferenciji govorili su i učenici iz Češke, Poljske, Nemačke, Francuske, Italije i Izraela. Zvaničan jezik konferencije bio je engleski.
- Na put nismo krenule sa bilo kakvim predrasudama, ali smo ipak razmišljale da li će tako biti i sa druge strane. Nismo se plašile samog puta, više smo brinule kako ćemo prezentovati rad, jer nismo imali baš vremena da se spremimo. Moram da kažem da smo bili najpopularnija ekipa na konferenciji. Posle naše prezentacije, prilazili su nam učenici iz svih zemalja jer im je tema bila prilično interesantna. Želeli su da diskutiju sa nama i očigledno da smo ih podstakle na razmišljanje, što nam je bio i cilj – rekla je Ljubica Darković koja je, kako je naglasila, oduševljena iskustvom koje je stekla.
– Presrećna sam što sam imala prilike da učestvujem na jednoj ovakvoj konferenciji. Ovo je bio prvi put da prezentujem neki svoj rad, i to na engleskom. Upoznala sam puno interesantnih ljudi iz celog regiona sa kojima ću sigurno ostati u kontaktu. Divno smo se proveli svi zajedno.
Aleksandra Marković deli Ljubičino oduševljenje i jedva čeka narednu konferenciju:
- Druženje je nešto što ćemo dugo pamtiti. Ostvarili smo odlične kontakte i ostali smo u kontaktu. Mislim da su mladi iz celog regiona zainteresovani za ovakve skupove, ali nažalost nismo dovoljno informisani o tome kada i gde se organizuju, i u tome bi same škole mogle da nam pomognu. Za ovu konferenciju smo saznale na času građanskog vaspitanja. Nadam se da ćemo biti u prilici da učestvujemo još na nekom okupljanju ovog tipa.
Aleksandra i Ljubica su u Prištini bile u pratnji profesora građanskog vaspitanja, Vladimira Živanovića.
- Mislim da je konferencija ispunila svoj cilj i pokazala da mladi ljudi iz čitavog regiona, uprkos verskim i nacionalnim razlikama, dele iste socijalne probleme i da o njima razmišljaju na sličan način. Oni su spremni da jedni drugima pruže ruke i krenu napred. Čini mi se da bi budućnost ovog regiona bila bi daleko veselija ukoliko bi se o njoj pobrinuli mladi ljudi koje sam imao priliku da upoznam na konferenciji, rekao je Živanović.
Pored čačanskanskih gimnazijalaca, Srbiju su na ovogodišnjoj konferenciji predstavljali učenici Filološke gimnazije iz Beograda i Gimnazije „Mladost“ iz Petrovca na Mlavi.
Istraživanje, koje su Aleksandra, Ljubica i Katarina sprovele među učenicima trećeg razreda čačanske Gimnazije, pokazuje da momci i devojke ovog uzrasta prilično različito gledaju na problem tinejdžerske trudnoće. Dok bi se 77 procenata anketiranih tinejdžerki osetilo očajno u slučaju da otkriju da su trudne, 55 odsto momaka bi bilo srećno da sazna da im je devojka u drugom stanju. Vest da su trudne devojake bi najpre saopštile roditeljima (43%), dok bi momci novosti podelili sa drugovima (55%).
Istraživanje, potom, otkriva da bi se, u slučaju neželjene trudnoće, 70 odsto devojaka odlučilo za abortus, dok bi 75 procenata momaka bilo protiv abortusa. Momci su više raspoloženi za varijantu da devojka rodi i da dete na usvajanje (35%), dok bi svega 3 procenta devojaka na to i pristalo. Ipak, ono što ohrabruje je da većina anketiranih ne bi pristala na odnos bez zaštite. Svega 15 odsto mladića i 5 odsto devojaka bi vodilo ljubav bez kondoma. Ljubica, Aleksandra i Katarina smatraju da poslednje navedeni podaci zvuče suviše dobro da bi bili istiniti i da su posledica želje anketiranih da daju socijalno poželjne odgovore.
Činjenica da se u Srbiji svake godine izvrši ogroman broj maloletničkih abortusa upozorava da bi roditelji trebalo da više razgovaraju sa svojom decom o takozvanim tabu temama, ali da bi i škole morale da organizuje seminare seksualnog obrazovanja u okviru pojedinih predmeta, zaključuje gimnazijalke.
Izvor: Ozon Press