Mingl kutak arhiva

Idu dani, ja ih pratim

Idu dani, ja ih pratim


Dan prvi

Mrak je.

Čuje se komarac kako zuji. Zuji, zuji. Pojavljuje se slika. Komarac sleće na ruku. Sprema se za ujed. Pljas. Momak ga drugom rukom spljeska.
On ustaje iz kreveta. Poluzatvorenih očiju posmatra svet oko sebe. Levo, desno. Ustaje iz kreveta i odlazi do kupatila. Gleda se u ogledalo. Umiva se i pere zube.
Vrata se zatvaraju i on seda ispred svoje kuće držeći u ruci blok za slikanje. Neuredan je, neočešljan. U trenerci i prljavoj majici kratkih rukava. Počinje da crta drveće i ulicu ispred sebe.

Čuje se alarm kako zvoni. Devojka hitro skače iz kreveta. Na putu do kupatila vezuje kosu u konjski rep. Četkica za zube joj stoji u ustima dok rukama navlači hulahopke. Stavlja puder dok zakopčava rajsfešlus na suknji. Premeneušta papire iz jedne u drugu torbu, nameštajući levom rukom minđuše. Navlači kaput dok joj jabuka visi između usana. Izlazi iz kuće, zaključava vrata. Ulazi u kola. Levo, desno. Kreće.

On podiže glavu. Prati pogledom devojku u kolima. Njeno meko lice i plave oči. Užurban pogled. Uzima svoj blok i počinje da crta.


Dan drugi

Isto sunce, novi dan.

Isti momak. Ista terasa ispred kuće. Druga odeća. Crtež devojke je završen. Docrtava joj pramenove kose. Upotpunjava njene usne. Širi te velike plave oči grafitnom olovkom.

Ona gleda kroz prozor. Pogled joj je usmeren ka momku u svetlo plavoj majici. Posmatra ga par trenutaka, a onda je on vidi. Ona se brzo udaljava od prozora. Seda za svoj sto, i uključuje računar. Prvo otvara poslovni projekat, i par trenutaka ga posmatra. Onda ga gasi i otvara dokument za pisanje. 

,,Onda se nešto desilo u mom stomaku. Kao da su vazdušaste iglice počele da mi probadaju sluzokožu. Ali na prijatan način.“
Jedno vreme je neodlučna. A onda obriše ceo tekst.
,,Nekad nekog pogledaš... i ništa. Ali sada... vidim samo eksploziju boja, sreće, ushićenosti. Šta se to meni dešava?’’

Namršteno posmatra kompjuter. A onda ga gasi, ne sačuvavši fajl. Ustaje od stola.

Dan treći

Momak se posmatra u ogledalu. Uzima brijač i prvo ga posmatra kratko vreme. Počinje da se brije.
Uzima četku, češlja se. Pere zube. Zatvara vodu. Posmatra ormar, u kojem vidimo gomilu prljavih stvari. Kopa po njima.
Momak izlazi iz kuće. Nosi plavu košulju i farmerke. Bele patike i rej ban avijator naočare. Ne zna šta sada da radi. Počinje da se šeta po dvorištu. Umereno. Odjednom staje. Pogled mu je usmeren ka njoj.

Ona zaključava vrata od svoje kuće. Nosi dugačku cvetnu haljinu i rimljanke. Ima naočare za sunce na vrhu glave. Kreće utabanom stazom ka izlazu iz dvorišta. Odjednom staje. Ugleda ga. Ostaje ukočena.

Oni se gledaju. Stoje jedno naspram drugog, a ipak ćute, čekajući sudbinu da napravi sledeći korak. Sve je stalo. Odjednom, u isto vreme, momak se okreće, počešavši se za glavu, a devojka stavlja naočare za sunce, odlazivši putem ka svom ciljanom mestu.

Dan četvrti

Devojka stoji u dvorištu i otvara poštansko sanduče. Unutra vidi paket. Brzo ga otpakuje. Tada ugleda crtež nje. Sa svim detaljima, čak i malim mladežom sa leve strane. Devojka rukom pređe preko crteža. A zatim i preko svog lica. Nasmeje se i pogleda ka momkovoj kući. Ugleda samo brzo nameštenu zavesu. Sa osmehom na usnama, uđe u kuću.

Brzo je navukao zavesu čim je video da ga je pogledala. Srce mu je lupalo i on je pokušao da ga umiri. Seo je za kompijuter i otvorio poštu.

 Mejl sa nepoznate adrese.

„A nekada jednostavno ne znaš šta te je snašlo. Ne znaš koliko su tvoja osećanja fiktivna. Pokušavaš sebi da objasniš. Ali nikako ne ide. Savršeno i, u isto vreme, nesnosno. Onda ugledaš sebe, ali na crtežu. Vidiš nasmejano lice koje ti pokazuje da sva ta čudna osećanja koja ti se zbivaju u organizmu... ipak još neko vidi.“

Dan peti

Isti ljudi. Drugačija odeća. Drugačiji dan. Sunce sija.

On posmatra i popravlja ogradu sa spoljašnje strane dvorišta.

Ona prolazi pored njega i u tom trenutku joj ispada novčanik.

On se okreće za njom i pokazuje joj rukom da stane.

Ona se sporo i nasmejano okreće.

Pružaju ruke jedno drugom i najzad se upoznaju. Počinju da pričaju. I pričaju.
Kadar se premešta duž cele ulice, ostavljajući ovo dvoje mladih iz  priče, da uživaju u otkrivanju novih čari.


Autorka: Jelisaveta Ilić
Slika je odavde

Najnovije