Mingl kutak arhiva

Dobrodošli u Srbiju

Dobrodošli u Srbiju


Dobrodošli u Srbiju!

Ako želite da vaš rad ljudi ne vrednuju, ako vaše potrebe stavljaju iza svojih, ako želite da vas nauče da žmurite pred problemom, ako želite trudom da zaradite robiju.

Danas gledamo u mlade koji su odrastali u tranziciji, ubačeni u borbu za radna mesta, sa previše očekivanja. Očekivanja da budu samouvereni, iskusni, spretni, komunikativni, spremni na rad pod pritiskom i naravno nasmejani. Poniženi, kao mladi i neiskusni, kao mladi i nezreli, mladi i nesposobni, mladi i nedovoljno stari da bi bili jednaki. Jednostavno. Život u Srbiji je pretežak. Bez obzira koliko radili, naići ćete na nečije negodovanje, jer ste suviše mladi da biste nešto dobro uradili. I to je, kažu - deo života. Ne možeš svima udovoljiti, i Srbija "nije" konzervativna.
U Srbiji mladi čine 20% stanovništva i ono što društvo ne može da kontroliše, jesu trendovi. Mladi biraju trend, mladi biraju modu, oni je diktiraju. Mladi su najveći potrošači. Njih možete videti u svim kafićima, koji pretežno zbog njih postoje. Mlade viđate na svim atraktivnim mestima. U mlade se naviše ulaže. Oni su najbolje odeveni i školovanje nikada nije bilo skuplje. I naravno, mladi su budućnost. Tu budućnost danas svi sputavaju.Mladi su zbunjeni.
Proces adolescencije je sigurno najteži deo života. Odluke koje donesete u tom dobu, pratiće vas kroz ceo život. Preispitivanje ili traženje sebe, bez prilike za ugledanjem na neku uzornu ličnost iz "javnog života". Mladi se služe materijom koja im se nudi. Nažalost, o kvalitetu koji nam se plasira ne možemo ni da diskutujemo.
Zvezde koje dobijaju medijsku pažnju, veličaju ratne heroje kao svetinju. Guraju nam priču velike Srbije. Pričaju nam o boljem životu. Bude u nama mržnju prema komšijskim državama.
Danas nam tehnologija dozvoljava da svako od nas može da dobije parče medijske pažnje, svako može da bude glasan. Ali zašto se loše stvari jače čuju? Zašto je crna hronika najčitanija? Ko nas je naučio da se hranimo lošim vestima? Kada će pasti režim Slobodana Miloševića?

Poremećene vrednosti. Huligani i mangupi, najprivlačniji muškarci - muškarčine. Brz život, sportsko oblačenje, kajla oko vrata, laka lova, droga, alkohol i naravno "brate" žene. San svakog pubertetlije, da što pre stasa u muškarčinu. Na Balkanu, pravi muškarac ima dosta društveno, nažalost prihvaćenih stavova, tj. stereotipa, a mladi muškarci su najviše izloženi pritisku vršnjaka. Muškarac u tim godinama ne može da zaplače, da izrazi emocije, da nema seksualni odnos, da ne pripada nekoj navijačkoj grupi, koja će ga naravno naučiti kakve stavove pravi muškarac treba da razvija. Muškarac neće pokazati svoje lice, verovatno nikad.
Život pod pritiskom, u kavezu nasilja, sa maskom Srbije i gorkim jezikom mržnje iz neznanja. Strah od različitosti. U sistemu naučeni da svaki zadatak ima samo jedno rešenje. Jedan tačan odgovor. Da postoji samo jedno ispravno, da je sve ostalo pogrešno. Sve različito je loše.Odrastanje uz sirene, tuče u skupštini, javne govore mržnje političara i "estradnih umetnika", proteste na ulicama, jačanje patriotizma i ultradesničarskih organizacija. Peti oktobar, vizija mladih o boljoj državi, "pad" režima Slobodana Miloševića i ubistvo Zorana Đinđića. 
Dobrodošli u Srbiju, zemlju u kojoj su mladi ikebana, zemlju pogrešnih idola i lažnih odnosa. Zemlju u kojoj različitost ne postoji, jer nije dozvoljena.
A zašto ovde ne biste ostali?


Autor je Nemanja Obradović.
Fotografija je odavde.

Najnovije