Pročitaj i prokomentariši eseje polaznika seminara "Interkulturni dijalog u Srbiji – most ka inkluzivnim i tolerantnim zajednicama". Seminare je organizovao Centar za istraživanje religije Beogradske otvorene škole.
______________________________________________________
Interkulturalnost
Lako je zaključiti da različitost postoji. Bilo da se radi o različitim kulturama, boji kože, jeziku, rodu, seksualnom opredeljenju ili nacionalnim manjinama, različitost je neminovna. Ona je, zapravo, neophodna za postojanje jednog društva. Različitost je iz tog razloga potrebno uvažavati i poštovati. Da bi je bolje razumeli, potrebno je, najpre, da poznajemo sebe i sopstvenu kulturu jer smo jedino na taj način sposobni da razumemo druge.
Prostori na kojima se međusobno susreću i dodiruju različite kulture, znaju često biti mesto različitih sukoba. Pre svega, posebno se mogu izdvojiti sukobi i nerazumevanje različitih pripadnika verskih zajednica. Primer takvog područja je Bujanovac, koji se nalazi u blizini Vranja. Sukobi i nerazumevenje su uvek aktuelni, a u novije vreme sve više dolaze do izražaja. Upravo na takvim mestima, javlja se potreba za interkulturalnim obrazovanjem kojim bi se nastojalo da se ukloni nepoverenje među pripadnicima različitih kultura koji su na neki način „prisiljeni“ da žive jedni sa drugima. Interkulturalno učenje je proces u kojem ljudi uče kako da žive zajedno u svetu različitosti.
Interkulturalizam naglašava postojanost odnosa među različitim kulturama i neophodnost međusobne interakcije. Da bi jedno multikulturalno društvo bilo interkulturalno, potrebno je da postoji dinamički suodnos između kultura koje se nalaze na tom području. Interkulturalnost označava mogućnost upoređivanja različitih mišljenja, ideja i kultura na jednom prostoru.
U interkulturalnoj komunikaciji često se susrećemo sa barijerama koje otežavaju, a često i onemogućavaju razumevanje među ljudima. Neke od barijera su: pretpostavke o sličnostima (usled nedostatka informacija o drugoj kulturi), korišćenje različitih jezika (usled pogrešnog razumevanja reči i izraza), pogrešne interpretacije neverbalnih poruka (usled različitog značenja u različitim kulturama), predrasude i stereotipi, tendencija da vrednujemo(ljudi su skloni da svoju kulturu i način življenja tretiraju kao prirodno stanje).
Prirodno je da na svaku novinu reagujemo sa puno opreza , pa čak i strahom. Tek kroz kontakt sa nepoznatim osobama možemo bolje da ih upoznamo i razumemo , a upoznajući ih i da saznamo šta nas povezuje , a ne samo po čemu smo različiti i šta nas deli. Nameće se, da će mladi ljudi biti budući građani interkulturalnih društava. Iz tog razloga je interkulturalno obrazovanje dece, ali i odraslih neophodno jer im pomaže da postanu sposobni da prepoznaju nejednakost, nepravdu, stereotipe i predrasude. Kod dece je potrebno razviti poštovanje za životne stilove koji se razlikuju od njihovog kako bi mogli da razumeju i cene jedni druge.
Na kraju, zaključak koji možemo izvući je da je potrebno da naučimo kako da svoj pogled na svet objasnimo drugima i tako im pomognemo da nas bolje razumeju. Važno je da uvažavamo i podržavamo različitost u svim oblastima ljudskog života, promovišemo ravnopravnost, obezbeđujemo jednake mogućnosti za sve, suprostavljamo se nepravdi i diskriminaciji i zalažemo za vrednosti na kojima se izgrađuje ravnopravnost.
Živimo zajedno u svetu različitosti i prihvatimo da različito nije gore, već drugačije!
Autorka eseja je Dragana Dimitrijević