Uvek je najteže početi nešto. Posle sve ide lako, samo dok počneš. A najlakše je nešto početi početkom – početkom nedelje, meseca, godine. Koliko puta ste sebi rekli „Od sutra ću...“ ili „Od ponedeljka ću...“? Rezultati istraživanja koje su sproveli bihevioralni ekonomisti sa Univerziteta u Pensilvaniji Ketrin Milkman, Džejson Ris i Hengčen Dai pokazuju da motivacija kod ljudi znatno poraste na početku svakog meseca, a svake nedelje do čak šezdeset odsto. „Svaka nova nedelja je nova prilika i ljudi je iskoriste, bili oni svesni toga ili ne“, tvrdi Džejson Ris (pogledaj ovde). Ogroman je takođe porast motivacije i početkom godine- probudimo se prvog januara i kao da se sa promenom datuma na kalendaru odjednom i sve ostalo resetuje- nova godina = čist list papira. Obično se taj list papira odmah prvog januara popuni nekim odlukama kao što su „Ove godine ću (više) vežbati“ ili „Ove godine ću prestati da pušim“ i slično. Da li te odluke dožive drugu nedelju januara, to vam je deco već druga priča.
No, tako sam se ja prvog januara probudila i lupkala olovkom po mom praznom listu papira pokušavajući da donesem neke bitne i manje bitne odluke koje bi ove godine bile važne za mene. I tako je nastao projekat365.tumblr.com.
Prvi put sam na ovu ideju naišla kada sam izbegavajući da učim (verovatno savremene političke sisteme, najslađe mi je bilo da izbegavam učenje tog predmeta) naletela na flikr stranicu Aleksa Stodarda i videla njegove fotografije. Ideja je da svakoga dana fotografišete nešto. Bilo šta. Ako prosurfujete malo po internetu videćete da su ljudi imali različite pristupe ovom projektu, svakome je nešto drugo fokus, a to je i poenta. Moj projekat se vrti oko mog svakodnevnog života, u fokusu je ono što je obeležilo dan. Mnogo je dana koje smatramo nebitnim, običnim i koje „odrađujemo“. Nisu svi dani oni kada smo diplomirali ili zaposlili se ili dobili prvo dete. Ima i onih kada se baš ništa „značajno“ nije desilo, osim što jeste, samo smo mi navikli da jurimo kroz život i ne primećujemo te male značajne trenutke koji znaju nekad da budu mnogo važniji od ovih drugih. Dan kada sam otišla da bacim đubre i na ulici srela drugaricu iz detinjstva; dan kada se pokvarila roletna u stanu; dan kada ništa nije išlo kako treba i Danka je došla i donela mi kolače; dan kada sam satima pričala preko skajpa sa najboljim prijateljima koji su u inostranstvu. Ovakvim trenucima projekat365 daje šansu da ne izblede iz sećanja.
Ako se i vi rešite na ovo, nekoliko saveta:
- Doći će dani kada se ništa interesantno neće desiti ili kad vam jednostavno nije do fotografisanja. Napišite na listu papira Today Sucked i to postavite. Karikiram, ali hoću da kažem da ne smete dozvoliti da propustite dan, jer ma koliko se nebitnim činio, on je takođe deo godine.
- Ako zaboravite fotoaparat, fotografišite telefonom. Ako zaboravite i telefon, pozajmite od nekoga. Nema izgovora. Ako jedan dan propustite, posle će vam biti sve teže da nastavite.
- Redovno dodajte fotografije, nemojte čekati da vam se nakupi.
- Za samu realizaciju projekta preporučujem tumblr, jer je najlakši za korišćenje, daje vam najviše opcija za izgled sajta, a i najpregledniji je.
Meni je danas peti dan. Šesti januar- šesti dan. Možda ove godine ipak neću početi redovno da vežbam i možda se neću zdravije hraniti, možda neću upisati master i možda neću početi da pišem blog o putovanjima koji već tri godine unazad stavljam na listu odluka. Možda nijednu drugu odluku neću uspeti da ispoštujem, ali se nadam da ću makar projekat365 izgurati do kraja, jer će te fotografije predstavljati moju dve hiljade i četrnaestu godinu, a osećam da će ona biti najbolja do sada.
Pogledaj sad: projekat365.tumblr.com (i smisli šta ćeš).
Autorka je Kristina Koprivica.