Mingl kutak arhiva

Hoću da pobegnem iz ove zemlje

Hoću da pobegnem iz ove zemlje

Nacionalna matematika

 

„Pera se preselio pre par meseci, živi u Americi i boli ga uvo. Preporodio se čovek“

„U Oslu je hladno, ali – standard! Micina kuma se udala za nekog Rusa i sad žive u Norveškoj – deca uče i srpski i ruski i norveški (poliglote od malena!) već su kupili i stan i kola, a letuju na Kubi...“

„Uči, sine, pa da budeš prvi na birou!“

„Malecka, da ti tetka kaže – diplomu u ruke, pa pakuj kofer i beži odavde. Ništa se ti ne sekiraj za nas. Mi ostali ćemo kako moramo, kad nismo umeli da odemo kad je trebalo.“


Ovakvi razgovori nisu retka pojava u Srbiji. Ne samo da je svako od nas sličan razgovor bar jednom vodio sa prijateljima, poznanicima ili članovima porodice, već imamo prilike da ih svakodnevno čujemo na ulici, u gradskom prevozu i dok čekamo u redu da platimo mesečne račune za koje se krpilo od plate, studentskog kredita i babine penzije. 

Među pripadnicima generacija sadašnjih studenata ima i takvih koji ostanak u Srbiji smatraju životnim promašajem i neuspehom - niko ne želi da bude taj koji će ostati u Srbiji i voditi decu u istu školu u koju je on sam išao, jer to jednostavno nije dovoljno dobro. Valja se preseliti – iz provincije u Beograd, a iz Beograda što dalje, hladnije i severnije; jer su i vrapci u Srbiji naučili da standard raste proporcionalno sa opadanjem žive u termometru.

U proteklim godinama,  nekoliko nevladinih organizacija je sprovelo istraživanje na temu migracija, a ispitanici su uglavnom bili mladi ljudi. Dobijeni rezultati ukazuju na to da su migracije problem koji ima dalekosežne posledice na razvoj i napredak naše zemlje.

„Studija o humanom razvoju – Srbija 2010“, sprovedena od strane UNDP-a,  pokazala je da čak 50% mladih ljudi izražava spremnost da ode iz Srbije. Istraživanje „Mladi i migracije“, rađeno na jugu Srbije 2011. godine suočilo nas je sa podatkom da 35% ispitanika želi da ode iz zemlje bar na period duži od dve godine, a čak 46% volelo bi da trajno emigrira iz Srbije.

Prema rezultatima “Istraživanja inkluzivnog društvenog razvoja na jugu Srbije” u okviru zajedničkog programa agencija Ujedinjenih nacija – PBILD, mladi uzrasta 15 do 30 godina čine najveći procenat među potencijalnim migrantima/migrantkinjama – njih 37%. Zatim slede oni koji nemaju sopstvene porodice (35%), oni koji žive u ruralnim sredinama Republike Srbije (30%), kao i oni koji pripadaju manjinskim etničkim zajednicama (34% u proseku svih manjina). Muškarci (23%) su u odnosu na žene (15%) nešto motivisaniji za migriranje.

Najviše žele da odu magistranti i doktoranti (njih 35%), pa tako Srbija svake godine ostane bez određenog broja stručnjaka kojima je obezbedila obrazovanje, ali ne i mogućnost da se zaposle.
Brojevi govore sami za sebe, ali – da li je sve u Srbiji zaista tako crno? Čitajte Mingl, pa zaključite sami.

Autorka je Jovana Georgievski.

Fotka je odavde.

Najnovije