Život na levoj i desnoj obali bare
Nebojša Radović je mlad i preduzimljiv marketing menadžer u kompaniji Nordeus, koji se pre nešto više od godinu dana otisnuo “preko bare” radi usavršavanja i još po nečeg. Jedan je od osnivača popularnog sajta Njuz.net, a u svetu blogera poznatiji je kao Eniac. Nebojša trenutno živi i radi na relaciji Beograd – San Francisko, a nedavno smo sa njim porazgovarali o životu “tamo” i “nazad”, patriotizmu, sreći i građenju karijere.
Koje su to najbitnije razlike između života i studiranja u Srbiji i SAD-u?
Amerika je nekako efikasnija, stvari brže dolaze i prolaze i lakše se rešavaju. Ljudi se ne plaše neuspeha toliko i sposobniji su da odvoje profesionalno od ličnog nego što je to kod nas slučaj. Kada dolazite iz zemlje koja je izrazito društvena to vam pomalo i zasmeta, pa krenete da optužujete zemlju kako je previše hladna ili puna sebičnih ljudi. Vremenom se naviknete.
Studiranje se na neki način uklapa u ovaj koncept efikasnosti. Veći deo programa se prolazi u radu sa timovima, semestri su kraći i više se baziraju na praktičnom nego na teorijskom znanju, tako da kroz školu brže prođete, ali i više naučite. U SAD ni obnova godine nije toliko česta stvar, već se studenti prepuste tržištu rada, a tu zaista i krenu da se definišu kao profesionalne ličnosti.
Koji su, po tvom mišljenju, razlozi što mladi ljudi odlaze iz Srbije?
Ima ih nekoliko, ali mislim da su najbitniji oni profesionalni. Ako studirate npr. elektroniku, jako su male mogućnosti da dalje napredujete po završetku fakulteta a kompanije koje se ovime bave se mogu nabrojati na prste jedne ruke. Sa druge strane, inostrane škole nude jako povoljne uslove za naše studente, koji dobijaju školovanje potpuno besplatno, a uz to i budućnost o kojoj ovde mogu da sanjaju. Naše škole zaista teško mogu da se takmiče sa tim.
Šta je za tebe patriotizam?
Patriotizam je da budeš ponosan na svoje poreklo i na to što jesi, da budeš pravi predstavnik svoje države gde god da si time što si dobra osoba koja je profesionalna u onome čime se bavi. Ljudi koji su imali priliku da nas upoznaju u Americi su često prvi put čuli za Srbiju, a opet su bili oduševljeni nama i želeli su da nas posete. Nažalost, u Srbiji se patriotizam često poistovećuje sa nacionalizmom i to ide u nekom pogrešnom pravcu, a zapravo je to ništa drugo nego ljubav i ponos prema zemlji iz koje potičete.
Da li su se tvoja sanjarenja o tome gde bi voleo da živiš i kako bi voleo da ti izgleda radni dan bitno promenila posle godine provedene preko granice?
Pre bih rekao da su se proširila nego promenila. Kada ceo život živite u jednoj zemlji, jednostavno je nemoguće sagledati sve opcije koje postoje. Gledajući sa strane, nekako vam se otvore opcije i jave razmišljanja koja ranije niste imali. U mom konkretnom slučaju, ovakva razmišljanja su pre dovela do zbunjivanja, nego do nekih konačnih odgovora, ali ono što mi je sada jasnije jeste da se mi mnogo više žalimo na realnost u Srbiji nego što realna situacija zaslužuje.
Šta je koren potrebe da se ode - sticanje boljeg obrazovanja, zarada, želja za (samo)dokazivanjem, potera za sreć(k)om ili nešto drugo?
Sve po malo, to je individualno. Period sticanja obrazovanja je najlogičniji i najpogodniji za odlazak. Dokazivanje je za one malo kompetitivnije, a sreća i zarada za one koje žive velike snove.
Sreća je tamo gde su ljudi koje volite, tako da vam za to nije potrebna druga zemlja, a zarada, makar u doba Interneta, je moguća svuda i sve je na vama.
Što se mene tiče, dobra stvar kod odlaska je ta neka nova perpsektiva koju dobijete i koja vas malo izbaci iz hermetičkog stanja u kom se nalazite kada ceo život boravite u jednom mestu.
Da li imaš u planu da u narednom periodu živiš i radiš u Srbiji ili bi više voleo da budeš negde drugde?
Trenutno živim i radim na relaciji San Francisko – Beograd i to me čini jako srećnim. Voleo bih da u nekom trenutku provedem malo duži period u Aziji, jer je to kulturni šok koji je drastično veći od onog koji doživite u Americi. Ali, trenutno su mi svi planovi vezani za kompaniju u kojoj radim i videćemo da li će biti potrebe za nekim takvim angažmanom.
Nebojši se zahvaljujemo što je sa nama podelio svoju perspektivu i iskustva, kao i na vremenu izdvojenom za ovaj intervju. Druge njegove utiske i zapažanja možete pronaći na blogu Eniac’s Live From Sillicon Valley.
Razgovarala: Jovana Georgievski