Srednjoškolcima i studentima najveći deo vremena zauzimaju razni projekti, domaći zadaci, pripreme za prezentacije, kolokvijume i ispite. Vreme je kratko, obaveze se nadovezuju i vrlo brzo shvatite da se niste organizovali dovoljno dobro. Učenje u društvu može biti jedan od načina da se problem zaostajanja u gradivu izbegne.
Postoje dva očigledna razloga zbog kojih studenti možda izbegavaju da se organizuju i uče zajedno. Prvi je opštepoznata pretpostavka da je najbolje učiti u izolaciji i tišini. Ukoliko vaš cilj nije da naučite građu napamet, ovo nije istina. Drugi razlog je da, kada učite u društvu, svaka i najmanja rupa u vašem znanju postaje očigledna i javna. Ovo je samo ralog više da učite u društvu, jer takve rupe možete popuniti samo ako ih prvo pronađete.
Koje su prednosti?
Pomaže da se obaveze ne odlažu i ne izbegavaju.
Ukolko imate običaj da odlažete učenje do noći uoči ispita, učenje u društvu bi moglo da bude pravo rešenje za vas. Svest o tome da vas ljudi kojima ste se obavezali čekaju na određenom mestu u određeno vreme da date svoj doprinos u zajedničom radu, dodatno motiviše.
Brže se uči
Sagledavanje materijala iz novog ugla – u čemu vam kolege mogu pomoći – doprinosi boljem razumevanju gradiva, pa nije neophodno zadržavati se na ponovnom iščitavanju nejasnih delova knjige.
Izbegavate dosadu
Danonoćno bdenje nad knjigom pre ili kasnije dosadi većni studenata. Iako nam je potrebna tišina da bi smo se skoncentrisali, ona posle nekog vremena postaje zamorna. Nasumična, iritantna buka naravno, u tom slučaju, ne bi bila od pomoći, ali rasprava o gradivu mogla bi dobro doći za promenu kao predah.
Propusti u beleškama i znanju
Razmena beležaka je sigurno nešto što ste već radili. Baš kao što ponekad propustite da nešto zapišete, verovatno vam se desi i da propustite da po nešto čujete. Ovakvi previdi dovode do rupa u znanju koje mogu lako dovesti do nerazumevanja gradiva koja se prelazi. Međutim, ako kroz razmenu mišljenja i ideja uvidite postojanje problema, možete da ga rešite na licu mesta, jer ste već u društvu ljudi koje možete pitati za pomoć.
Možda nešto i naučite
Ovo verovatno zvuči suvišno, jer ako uopšte razmišljate o formiranju grupe koja bi učila zajedno, radite to da bi ste nešto naučili. Postoje veštine koje su češće posledica nego uzrok učenja u društvu. Raditi efikasno kao deo tima je, na primer, nešto u čemu biste se mogli usavršavati. Saradnja i kompromisi neizostavno dolaze u paketu sa učenjem u društvu.
Na šta treba obratiti pažnju pri formiranju grupe?
Efikasnost se najlakše postiže u grupi koja ima tri do četiri člana. Više od toga bi stvorilo gužvu, bilo bi teško za svakog od članova da dođe na red i izrazi svoje mišljenje. Ako je šest i više kolega zainteresovano, bolje je napraviti dve grupe.
Vrlo je bitno da ne pravite grupu koja se sastoji isključivo od vaših prijatelja – posebno ne onih za koje znate da nisu previše zainteresovani. Uključite kolege koji zaista žele da postignu bolje rezultate. Prepoznaćete potencijalne članove po hvatanju beležaka i aktivnom učestvovanju na predavanjima.
Planirajte unapred mesto sastanaka i gradivo koje treba preći. Dva do tri sata jednom nedeljno dovoljno je za postizanje vidljivih rezultata u doglednoj budućnosti. Ako se gradivo koje treba unapred spremiti ravnomerno podeli na članove grupe, ni priprema neće oduzeti previše vremena.
Bez obzira na sve svoje prednosti, učenje u društvu ne može zameniti samostalan rad. Ako je samo jedan član nezainteresovan, nespreman ili čak i previše bučan, to može poremetiti i ostale članove. Međutim, ako osnujete grupu koja je zaista spremna na rad i zalaganje, pozitivni rezultati sigurno neće izostati.
Autorka je Ljiljana Nešić-Cvetković.
Fotografija je odavde.