Opet ta okrutna ljudska okorelost

Kažeš, voliš sunce i prija ti kada je sunčan dan. Nikada u stvari nisi naveo razlog zbog čega ti baš sunčan dan prija. Ako kreneš sa onim tvrdnjama, tipa, sunce u ljudima budi neku sreću, osmeh, energiju, neću ti poverovati. U stvari, neću te slušati. 
Šta mi vredi slušati nekoga ko će mi iznositi tvrdnje, a ne sebe? Tvrdnji mi je preko glave. Muka mi je od njih. Ne verujem im.
Onda ne verujem ni tebi. I ti se tome isčuđavaš. Kao, šta joj je, šta nije u redu sa njom? Znaš, često se i sama to zapitam. Ali barem pronalazim odgovor na to pitanje, vrlo često. I znaš gde? Sigurno ne u nekim tvrdnjama. Duboko u sebi.
Ne znam da li se ikada zapitaš ima li magije na ovom svetu. Već te vidim sa famoznom rečenicom: "Odrasti već jednom, nemaš više 5 godina da veruješ u bajke." Opet ta okrutna ljudska okorelost. 
Ja sam zauvek dete.
Ne planiram da odrastem.
Nećeš me naterati ni ti, ni bilo ko, da odrastem i da se promenim.
Ja verujem u bajke.
Ja verujem u čuda.
I da znaš, upravo radim na jednom projektu.
Projektu, isčuđavaš se, kao, to je previše kompleksna reč da bi je jedno dete koristilo? Mani se. Hoćeš da čuješ kako se zove?
Pokušavam da rešim pitanje zbog čega nebo plače.
Smeješ se...
Smejem se...
Zbunjeno me gledaš. Šta nije u redu, kažeš?
Sve je u redu. Sasvim. Štaviše, pronašla sam odgovor na moje pitanje.
Pa plače zbog takvih poput tebe.

Autorka je Milana Veljko. 
Fotka je odavde.