Da li nekad imaš utisak da te obaveze jednostavno proganjaju? Lektira, kilometarske lekcije, domaći zadaci i popravljanje ocena, samo su neke od školskih obaveza sa kojima se svakodnevno suočavamo.
Potom, treba nahraniti i/ili prošetati kućnog ljubimca i srediti onaj džumbus u svojoj sobi pre nego što se neko od ukućana vrati s posla. Tu su još i hobiji, izlasci, utakmice, kafenisanja s društvom i sastanci sa dečkom/devojkom, a ako u sve to uspeš da uglaviš i par stranica neke dobre knjige ili omiljenu seriju, uz internet i preporučenih pola sata da ih posvetiš samo sebi, a da uz sve to još postigneš da se naspavaš i uglaviš tri obroka na miru, na dnevnoj bazi, onda preskoči dalji sadržaj ovog teksta i ostavi u komentaru svoju formulu za sjajnu organizaciju vremena koju očigledno uspevaš da uspostaviš. Ukoliko pak često imaš utisak da ti se obaveze prikradaju sa svih strana, a nemaš ideju kako sve da ih rasporediš, skroluj naniže.
Koliko često ti se dogodi da uhvatiš sebe u razmišljanju:
Odakle da počnem?
Šta sledeće da uradim?
Gde sam ono stao/la?
Šta sam ono zaboravio/la?”, i slično.
Onda te zaboli glava i nekako se umoriš, a da ništa konkretno i ne završiš. Tako sve one obaveze ostanu da čekaju ono čuveno sutra. Ili malo sutra.
Ako ne znate odakle da počnete, udahnite duboko, papir i olovku u ruke i počnite da zapisujete sve one obaveze koje vam padnu na pamet. Naša potsvest je sasvim načisto s tim koje su to obaveze koje nas najviše pritiskaju, tako da će se one na spisku naći među prvima.
Potom se zapitajte:
“Šta do kada moram da uradim?”
“Koliko mi vremena treba da završim ....?”
Napravite okvirnu tajming tabelu i postavite rokove.
Onda sastavite listu prioriteta, u skladu sa mestom na spisku i roka koji ste za neku obavezu postavili.
A zatim se baciš na posao i počneš da čistiš jednu po jednu. Često imamo sklonost da, u želji da što pre nešto završimo, započnemo više stvari istovremeno. Na taj način onemogućavamo sebi da se koncentrišemo na konkretan zadatak, a podeljenja pažnja dovodi do potkradanja propusta u radu. Rezultat je da smo zadatke odradili polovično, a možda nam je čak trebalo i više vremena, nego da smo krenuli nekakvim redom, posvećujući se jednom po jednom.
Korisna stvar je i kombinovanje stvari koje voliš sa stvarima koje toliko i ne voliš da radiš. Tako se lakše proguta sve ono što je teže i/ili ide sporije, ako si stimulisan/a time da brzo i lako završiš prethodnu obavezu.
Raspored obaveza će ti poslužiti i kao svojevrstan podsetnik, jer će biti dovoljno da samo baciš pogled i proveriš da li si nešto prevideo ili zaboravio – bilo da se radi o domaćem zadatku ili telefonskom pozivu.
Trudi se da se uglavnom pridržavaš rasporeda koji si osmislio, ali ga i učini fleksibilnim onoliko koliko ti je to potrebno. Počni s mišlju: Ja to mogu, a ako na nju uspeš da nadovežeš i Ja to hoću, na pravom si putu da se izboriš sa svim svojim obavezama i zaobiđeš stresne situacije.
Pozitivan stav, kockica čokolade i precrtana obaveza na spisku umeju da deluju prilično stimulativno. Tu je i zasluženo vreme za opuštanje koje provodiš sam/a ili sa ljudima do kojih ti je stalo, bez opterećujućih misli o tome šta još imaš da pozavršavaš.
Jedan funkcionalan dan uobličen u agendu - mirnih osam sati sna.
Autorka: Jovana Georgijevski