Oktobar 2014.
Kažeš da za sreću treba malo. To „malo“ je uvek doživljavalo neku „glasovnu promenu“, koju si sam izmišljao. O je prelazilo u A i dobijalo se – mala. Kada sam zahtevala da mi definišeš tu imenicu, rekao si da to nije imenica. Pogotovo ne zajednička. Neka to bude nova vrsta imenica - prisvojna.
Voleo si da menjaš i kršiš sva pravila. Ja, kao filolog u usponu, to nisam razumela. Kako samo možeš uzeti nešto i promeniti ga, kada jasno piše šta je i gde pripada? Nisi mi bio jasan. A nisi mi ni dalje jasan.
To „malo“, ta „mala“, počela je da hoda, bez straha, ali i dalje sa nespretnim, ujedno i nemirnim nogama. Zabrinut, krenuo si da postavljaš barikade. Da ta mala, slučajno, velika ne poraste. Da se to malo za sreću ne zagubi i ne postane nekome drugom ispunjenje u ovom nesrećnom vremenu.
Kišobran u oktobru. Ili pak zvezda padalica na ćošku, daleko od moje kuće.
Kada osećamo kako ispuštamo nešto, već je ispušteno.
Odlaziš, a ne pomeraš se.
Vraćaš se, a nisi ni odlazio.
Oktobar 2015.
Ovog oktobara kiše nisu toliko padale, barem ne ovde. Sunca je bilo, ali opet ne dovoljno da me ugreje. Kišobran sam okačila o ivicu radiatora. Tu mu je mnogo lepše nego napolju. Ne bi baš da se ljubi sa kišnim kapima.
Nebo mogu da vidim skoro svake noći. Vidim one moje tri zvezde, koje podsećaju na moje mladeže na desnom ramenu. Šteta što ih nikada nisi video. Da jesi, imao bi još jedan način da me se setiš. Zvezdu padalicu sam videla jednom prilikom na periferiji i to mi je prva zvezda padalica ovde. Predpostavljaš da sam se potom osmehivala čitavo veče nepoznatim ljudima. Ne umem ja sreću da sakrijem sa lica.
Sve u svemu, ide mi. Od jutra kada me komšijska mačka, mali „tigar“ otprati, a uveče i doprati do stana. Još uvek me samo on „prati kući“.
Ne ide mi samo jedna stvar. Vreme se pomerilo za sat unazad i skratilo mi dan još više.
Noći „ne umem“. Mislim da će biti lakše legnem li da spavam. Ali tek onda navire film koji brišem svaki dan. Na kraju dana, početku projekcije tog famoznog filma, zapitam se jedno pitanje na koje ne umem da dam odgovor.
Taj odgovor mi je veoma potreban da bih mogla da spavam…
Zašto tako brzo padne mrak?
Autorka: Milana Veljko