Ima knjiga kojima se vraćamo zato što su dobre; zato što smo u njima prvi put pročitali neke stvari koje su zvučale kao istina, koje možda nismo sasvim ni razumeli, ali smo osetili da tu ima nešto veliko i važno.
Kako se velikim i važnim stvarima treba se periodično vraćati, predlažemo vam listu knjiga kojima ćete i vi možda poželeti da se vratite nekoliko godina pošto ste ih pročitali.
Ako niko ne govori o skrivenim stvarima, Džon Makgregor (Booka)
Ovaj debi roman britanskog pisca Džona Makgregora bio je nominovan za nagradu Booker 2002, dok je Makgregor bio najmlađi nominovani i jedini debitant na listi. Roman govori o stanovnicima jedne ulice u malom britanskom gradu; studentima, penzionerima, samcima i porodicama, o ljudima koji dolaze i odlaze i njihovim ulogama u životima ovih drugih. Temeljno i uverljivo osmišljena, ova knjiga pružiće vam uvid u delikatnost svakodnevice i naterati vas da razmislite o sledećem:
„Ako niko ne govori o skrivenim stvarima, one će zauvek ostati skrivene.
Ako niko ne govori o izuzetnim stvarima, kako one mogu ostati izuzetne?“
Norveška šuma, Haruki Murakami (Geopoetika)
Od svog objavljivanja, 1987. godine, Norveška šuma jedna je od najčitanijih knjiga među mladima u Japanu, koja je Murakamiju donela ugled svetski prevođenog pisca. Radnja je smeštena u Tokio kasnih šezdesetih, u vreme studentskih protesta i društvenih reformi. Kroz prizmu studenta dramaturgije, uhvaćenog u začarani krug sopstvenih neostvarenih potreba i želja, Murakami istražuje pitanja prijateljstva, morala, ljubavi, posvećenosti, promena i samoubistva. Svojstveno Murakamiju, pozadina događaja ilustrovana je muzikom. Naslov knjige je direktna aluzija na pesmu Bitlsa, „Norwegian wood“.
Autostoperski vodič kroz galaksiju, Daglas Adams (Alnari)
Ako ste ljubitelj/ka SF romana, ova knjiga svakako vam je dobro poznata.
U slučaju da niste, nećete se pokajati ako joj posvetite vreme.
Ovaj serijal razvijen je po uzoru na popularnu radio-komediju, koju je Daglas Adams napisao 1987. godine za BBC Radio 4.
Priča prati Artura Denta, naizgled poslednjeg Zemljanina preživelog uništenje planete, Forda Prefekta, vanzemaljca koji je bio „zaglavljen“ na našoj planeti punih dvadeset godina i Zaphoda Biblbroksa, predsednika Galaksije u bekstvu zbog krađe svemirskog broda, u dinamičnoj avanturi kroz vasionu. Detaljistička, puna preokreta i zanimljivih prikaza uzročno-posledičnih veza, navešće vas na smeh i razmišljanje o poreklu stvari. Kompletna autostoperska serija sastoji se od pet knjiga: „Autostoperski vodič kroz galaksiju“, „Restoran na kraju vaseljene“, „Život, vaseljena i sve ostalo“, „Do viđenja i hvala na svim ribama“ i „Uglavnom bezopasni“, koje možete kupiti u objedinjenoj verziji u izdanju Alnarija.
Ubiti pticu rugalicu, Harper Li (Plato)
Ovaj kultni roman američke spisateljice Harper Li, prvi put je objavljen 1960. godine, da bi sledeće bio ovenčan Pulicerovom nagradom.
Kroz priču o radoznaloj devojčici Skaut i njenoj porodici, Lijeva u svom jedinom romanu, prožetom autobiografskim elementima, piše o prijateljstvu, odrastanju, poverenju, moralnim principima i ugroženim slobodama crnačke populacije u Americi, ukazujući na važnost i teškoće življenja u skladu sa univerzalnim ljudskim vrednostima, u društvu koje zbog svoje uskogrudosti narušava pricipe koje je samo postavilo.
Komplikovana dobrota, Mirijam Tevs (Booka)
Kako biste se osećali da ste pripadnik/ca Menonita, „neke vrste sekte koja je, navodno, u vezi sa nekim uobičajenim ovozemaljskim normama“? U zajednici koja najoštrije osuđuje sve što iskače iz okvira „propisanog“, neguje stroge konvencije, javno spaljuje knjige i diskove proglašavaći ih „demonskim“ i zabranjuje većinu TV kanala i radio stanica?
Ljubopitljiva i energična Nomi živi s ocem, dok su njena majka i sestra otišle od kuće, žudeći za životom u društvu koje će ih manje ograničavati. Buntovnički duh navodi je da i sama sprovede neke promene i tako napravi „greške“ koje se u menonitskoj zajednici ne opraštaju.
„Komplikovana dobrota“, objavljena 2004. provela je više od godinu dana na kanadskoj listi bestselera, donevši Tevsovoj prestižnu Governor General’s Award.
Jedan krevet za mene, Marija Hajlend (Magnet)
Ovaj debi roman američke spisateljice objavljen je 2005. godine.
Mnogi književni kritičari porede ovo delo sa kultnim romanom „Lovac u žitu“, Džeroma Dejvida Selindžera.
Srednjoškolka Lu Konor, u želji da pobegne od svoje siromašne i nefunkcionalne porodice, odlazi na razmenu učenika u Ameriku.
Međutim, nezadovoljna odnosima sa svojim vršnjacima i neispunjenih očekivanja, vraća se ulozi problematične devojke koju je imala kod kuće.
Naizgled tolerantna Amerika za Lu postaje neka vrsta kaveza, s čijeg kraja na kraj ona dezorjentisano šeta, gradeći i rušeći veze i prijateljstva, u pokušaju da identifikuje sopstvene vrednosti i ciljeve.
Kum, Mario Puzo (Laguna)
Kum je najpopularniji roman Maria Puza, objavljen 1969. godine. To je uzbudljiva priča o mafija, odanosti, časti, poštenju, prilazeći porodici kao instituciji i obrađujući razlike u američkim i italijanskim društveno prihvaćenim sistemima vrednosti. Po ovoj knjizi snimljena je filmska trilogija u režiji Frensisa Forda Kopole, koja po nekim kritičarima zauzima prvo mesto u svetskoj kinematografiji.
Čitajte, preispitujte!
Autorka: Jovana Georgievski
(novembar 2011)