Živi ljudski jezici, baš kao i živa bića, prolaze kroz određene faze razvoja. Ovo je priča o glagolu čije se značenje vremenom razvijalo, širilo i napokon deo sebe predalo drugom glagolu. Oba glagola danas često koristimo a nismo svesni da su nastali od jednog, razvojem koji je nalik ljudskom sazrevanju.
To su glagoli zreti i gledati.
Glagol zreti nekada je imao dva značenja: „gledati, videti” i „sazrevati, formirati se, razvijati se”. Ovo drugo značenje prepoznajete kao današnje i sasvim uobičajeno i razumljivo. Međutim, neobično je da je glagol zreti značio gledati. I zašto biste mi verovali da je to zaista tako bilo i da ovo nije izmišljena priča?
Evo nekoliko primera koji će vas u to uveriti i koji će vas naterati da se zapitate kako to niste ranije primetili.
Koren glagola zreti nalazi se u mnogim rečima danas koje svakodnevno koristimo a čije značenje možemo povezati sa radnjom gledanja. Imenica prozor npr. u sebi sadrži koren glagola zreti a predstavlja predmet kroz koji se gleda. I još je more takvih primera: uzor kao nešto na šta se ugledamo, zrcalo kao sinonim za ogledalo, pozorište kao mesto gde se nešto gleda tj. gledalište, prezir kao preki pogled na nešto i tako dalje.
Vremenom je glagol gledati preuzeo od glagola zreti značenje koje danas prepoznajemo i nezamislivo nam je da je neki drugi glagol mogao značiti to isto. Ovakav razvoj reči, kako glagola, tako i svih drugih vrsta, dešava se češće nego što nam se na prvi pogled čini.
Ali zašto se ovakve promene značenja dešavaju?
Jezik je sistem koji se sam unutar sebe uređuje, uprošćava i prilagođava svojoj osnovnoj funkciji – komunikaciji. Tako je u ovom slučaju glagol zreti spontanim razvojem, jedno od dva značenja koje je nosio, predao glagolu gledati i na taj način sistem učinio stabilnijim i ekonomičnijim. I vi sami nesvesno svakodnevno učestvujete u menjanju jezika, oblikujete ga prema svojim potrebama i na taj način urezujete svoj trag u rečima koje će uvek pričati zanimljive priče o nekim vremenima i ljudima koji su prošli.
Autorka: Marija Radivojević