Mingl kutak arhiva

Ugrožena vrsta: Jezik

Ugrožena vrsta: Jezik

Skoro sam čula na vestima, koje obično ne gledam, o jezicima, ne o onim u našim ustima, već o onima kojima se koristimo da bi se sporazumeli: engleski, francuski, nemački, italijanski, grčki, poljski, arapski, japanski, kineski... Ima ih tako mnogo, a većina ljudi govori 2-4 najviše, i uglavnom su bar dva od njih međunarodni jezici.  

Ako je verovati na reč naučnicima, na Zemlji trenutno postoji 6.000 jezika koji se koriste u svakodnevnom životu. Do kraja ovog veka, ta cifra će se smanjiti za polovinu, što znači 3.000 jezika manje. Odavno je poznato da se sa jezicima često stvarala i kultura, priče i legende. Ljudi su se na osnovu njih prepoznavali i povezivali.

 

Nemojte misliti kako vas se nestajanje tolikih jezika ne tiče. Zamislite da srpski jezik, onaj kojim su vas tešili, voleli i grdili, nestane. Kako bi se onda osećali? Verovatno bi pokušali da ga održite u životu. Međutim, i vi imate vek trajanja – ne možete živeti večno. Ipak će biti zaboravljen; i niko ga više neće izustiti. Tako će nestati i vaš narod, a s njim i kultura. Biće kao da nikad niste ni postojali.

Kad sam čula da naučnici ne znaju šta da rade u vezi nestajanja jezika, bilo mi je smešno.
Tolika tehnologija i hvalisanje čak i oko najmanjih dostignuća, a ne znaju kako da spasu jezik.

Ja nemam sredstva ili iskustva da igde išta uradim, ali sam razmislila šta može da se preduzme u vezi svega ovoga. 

Da li je neko na ovom svetu svestan koliko ima ljudi kojima je potreban posao?
Oni koji ga traže, a ne mogu da ga dobiju? Ima ih mnogo.

Dovoljno da za svaki manje poznat jezik ima najmanje njih 10.000 koji bi mogli da ga nauče. Pa zašto onda niko ne priča o nekom projektu koji bi koristio svima? Trebalo bi da se okupe nezaposleni, i, ne samo oni, već i entuzijasti i svetski putnici. Onda, da im se da novac za finansiranje i da otputuju u određenu zemlju, pa nauče jezik koji polako nestaje da bi bio zapamćen.

Ako se neko trudi, moguće je naučiti jedan jezik, koliko god težak bio, za samo godinu dana. Naravno, nećete postati eksperti, ali znaćete osnovne izraze, vokabular od nekih 300-400 reči i gramatiku dovoljno dobro da možete da pričate sa drugim ljudima na tom jeziku. 

Sigurna sam da ste mnogo puta čuli i videli knjige koje obećavaju da ćete za kratko vreme i bez mnogo truda naučiti neki jezik, koji god bio. To su obične laži. Da bi se naučio jezik, mora se uložiti napor i biti strpljiv. Već sam o ovome pisala, kako naučiti neki jezik. Mora se biti istrajan, okružiti se tim jezikom, ako je moguće, i naravno, pre svega, imati zanimanje  za njega.



Ne  možeš ti učiti neki jezik jer moraš. Takvo pamćenje brzo nestane. Takav je ljudski um, brzo zaboravimo ono što ne želimo da znamo, eliminišemo nepotrebno. Sigurna sam da ste se nekad našli u situaciji da morate nešto da naučite, pa to uradite brzo, samo da bi odgovarali, a zatim odmah zaboravite jer biste to obeležili kao beskorisno. Zato je bitno da osoba koja uči jezik ili bilo šta drugo oseća sreću i uzbuđenje, kao i strast prema predmetu koji uči. Da li razumete? Sve što učite, morate voleti. Mada, skrenula sam sa teme.

 

Jezici se mogu naučiti. Za učenje je važno još i pisati rečnike, gramatike; sakupiti u  zbirke priča i pesme na tom jeziku. Svetska jezička baština je naše zajedničko dobro.


Autorka: Marija Jović  

Najnovije