Mingl kutak arhiva

Terapija muzikom

Terapija muzikom

Kažu da kada si srećan slušaš pesmu, a kada si tužan razumeš njenu suštinu. Ritam koji tera telo da se pokreće i tekst koji često otvori i najzabačenija vrata dubokih kutaka naše duše, postali su deo naše svakodnevnice. Bilo da učite, čistite ili prosto gledate reklame, ona je uvek prisutna.

Njen značaj datira još od najdavnije istorije ljudske civilizacije - verovalo se da ona leči stres, utiče na duševna stanja, leči ranjene u ratu i čak obezbeđuje dugotrajnu vladavinu raznoraznih dinastija.

Danas postoji čitava grana medicine pod imenom muzikoterapija koja se bavi uticajem muzike na pojedinca. Nakon mnogobrojnih istraživanja donet je zaključak da ona utiče na fiziološke procese, motorne aktivnosti, raspoloženja, emocije i kognitivne procese. Na primer klasična muzika iz baroknog perioda opušta srce i puls, smanjuje krvni pritisak i poboljšava sposobnost učenja, dok se za vreme slušanja neke hevi metal pesme puls poveća čak i do tri puta. Međutim, ne menja se samo puls, već i radna sposobnost. Problem nastaje kada se taj ritam stalno ponavlja, što dovodi do hipnotičkog efekta i može dovesti do stanja sličnog histeriji. Isti je problem i sa muzikom istog ili sličnog žanra, koja u kombinaciji blage i spore muzike i sa depresivnim tekstom, utiče na osobe koje je slušaju i time povećavaju mogućnost pojave nekih depresivnih stanja. Kada čovek konstanto sluša „tužne“ pesme postoji šansa da počne da se oseća tužno i usamljeno čak i ako nema razloga za to! Dok osobe koje konstantno slušaju pesme drugačijeg, motivacionog sadržaja i ritma mogu da se osete nepobedivim!

Mada nema dokaza da je muzika probudila u nekome potrebu za agresijom, histerijom ili depresijom ukoliko osoba već nije imala predispozicije za takvo stanje, kada može delovati kao neka vrsta podrške.

Naučnici smatraju da je čovek koji sluša muziku izložen njenom uticaju čak i ako to ne želi, budući da nju registruje onaj deo mozga zadužen za osećanja i čulne doživljaje. Muzički sadržaj je najjači čulni stimulans za koji se zna. Ona deluje na naše emocionalne sposobnosti jače i brže nego proizvod bilo koje druge aktivnosti. Dakle, na kakvo god stanje vas navela oprostite joj - to je prosto deo njene manipulativne prirode.

Budući da je dokazano da utiče na ljudske emocije i fiziološke i motorne procese svoju primenu je našla i u psihologiji. Muzikoterapija je jedna od najnovijih metoda lečenja koja se praktikuje i na Institutu za psihoterapiju Kliničkog centra u Beogradu. Postoje dve velike oblasti muzikoterapije:

-receptivna muzikoterapija - u kojoj subjekat sluša odabrani muzički komad koji mu pomaže da postigne željeni psihološki efekat i

-aktivna muzikoterapija - gde terapeut i pacijent komuniciraju glasom ili instrumentom i ostvaruju komunikaciju kada je verbalna komunikacija otežana ili potpuno onemogućena.

Ali koliko je ona zaista bitna?

Sudeći prema anketi koju sam sprovela među ljudima starosti od 15 do 70 godina njena uloga je veoma značajna. Oko pedeset ispitanika je imalo priliku da odgovori na pitanje koliko im znači muzika u životu na skali od 1-10, gde je 1 predstavljalo da nema nikakav značaj, a 10 da dan bez muzike nije ispunjen dan. 80% njih je ocenilo značaj muzike sa ocenom 10.

Bilo da ste tužni, depresivni, bezvoljni, buntovni, srećni, hiperaktivni postoji neko ko vas razume. Za svako stanje u koje čovek tokom svog životnog veka može da zapadne postoji pesma koja ga opisuje.

Koliko puta ste uz pesmu zaplakali? Koliko puta zaigrali? Koliko puta vas je "pogodila u srce"? Koliko puta ste se uz nju naježili ili vam je izazvala treperenje u stomaku?

Emocije izazvane muzikom su zapravo odraz naših realnih osećanja, onih kojih smo svesni, ali i onih čije prisustvo odbijamo da prihvatimo.

U tome i jeste čar muzike. Ona vam dopušta da izbacite iz sebe sve nagomilane emocije i tako dovedete svoje psihičko stanje u prirodnu ravnotežu. Psiholozi tvrde da potiskivanje emocija može dovesti do ozbiljnijih zdravstvenih problema. Usled velikog nepoverenja među ljudima i povlačenja pojedinca u sebe, dolazi do skladištenja energije koja, ukoliko se duži vremenski period zadrži na istom mestu, ostavlja posledice dugotrajnih i katastrofalnih razmera. Slušanjem muzike koja odgovara našim osećanjima, ali i one koja nas navodi da se osećamo bolje dolazi do prihvatanja emocija koje su duboko u nama odnosno oslobađanja od istih.

Zato neka pesma i ritam budu vaš filter i započnite vašu terapiju muzikom već danas. Udobno se smestite i prepustite. Gušite se u suzama, skačite po sobi sa dezodoransom umesto mikrofona, ko će znati? Dokle god kanališete svoje emocije možete biti mirni. Svako emocionalno stanje je prolazno, a neka vaš lek za tragove koje ono ostavi bude upravo - muzika.

Autorka: Milica Zubac

Najnovije