Ove godine je Iran počasni gost Beogradskog sajma knjiga. Preko deset izdavača iz Irana gostovaće na Sajmu i predstaviće knjige iz različitih oblasti, a organizovaće se i Dani Irana. Kod nas danas postoji veoma malo prevedenih naslova sa persijskog jezika, tako da će ova saradnja, nadamo se, približiti iransku kulturu srpskoj javnosti. Iz ovog istog razloga, pred tobom je kratak prikaz persijske kulture, koji će ti možda pobuditi radoznalost prema ovoj velikoj i drevnoj civilizaciji. Od pesnika i astronoma do filmskih režisera - Iran je ostavio dubok trag na istorijskog sceni.
Kulturna istorija Irana
Između Kaspijskog mora i Persijskog zaliva i dan-danas žive izdanci drevne persijske civilizacije, čiji počeci sežu do trećeg milenijuma pre nove ere. Prvi put ujedinjena u naciju i carstvo pod Medijcima, Iranska civilizacija nastavila je da se širi sve do Severne Afrike, Balkana i Centralne Azije tokom trajanja persijskog Ahemenidskog carstva (550-330 god p.n.e.), koje je ujedno bilo i prvo veliko carstvo u istoriji.
Sve do arapskih osvajanja u 7. veku p.n.e., religija Irana bila je zagonentni zoroastrizam. Sledbenici ove vere držali su se učenja proroka Zaratustre i verovali su u jednog boga, Ahura Mazdu, stvaraoca sveta iz koga potiče sve dobro, suprostavljenog Ahrimanu, koji je izvor svega lošeg. Mrtve nisu sahranjivali, niti spaljivali, već su ih ostavljali u specifičnim građevinama, „Kulama tišine“. Zoroastrizam je mnogo uticao na druge religije, poput hrišćanstva, judaizma i islama.
Nakon dolaska Arapa, započeta je islamizacija Irana, od osmog do desetog veka. Islam je uspostavljen kao zvanična religija u 15. veku i zoroastrizam je postepeno slabio, ali se u nekim ritualima i ceremonijama i dalje vidi uticaj ove religijske prakse - na primer u svadbenim svečanostima i u proslavljanju Nove godine. Novu godinu Iranci proslavljaju tokom prolećne ravnodnevnice, 21.marta.
Islam je uveo i mnoge novine, religijske i kulturne. Iranci su se trudili da kroz vekove održe svoj specifični kulturni identitet, pa je proces islamizacije tekao uporedo sa procesom persijanizacije - odnosno otpora prema arabizaciji kulture.
Iran je bio monarhija sve do revolucije 1979. godine, kada je monarhija zamenjena islamskom republikom i teokratijom.
Poznate ličnosti Irana
Iran je izrodio mnoge filozofe, astronome, matematičare i pesnike.
Iranci se ponose svojom poezijom. Sigurno ste nekad na internetu naišli na stihove Rumija, poznatog persijskog pesnika i mistika iz 13. veka. Njegovi stihovi krase zidove mnogih iranskih gradova, njegove se pesme uče u školama, i često pevaju u iranskoj muzici. Drugi najpopularniji iranski pesnici iz klasičnog perioda su Hafez i Saadi, čije stihove mnogi Iranci znaju napamet.
Iran ima dosta popularnih savremenih pisaca. Na sajtu Culture Trip možete pogledati listu modernih iranskih pisaca i njihovih dela koja svaki ljubitelj književnosti treba da pročita.
Za ljubitelje stripova, „Persepolis“ Marjane Satrapi predstavlja sjajno, iskreno i inteligentno ostvarenje, koje prikazuje detinjstvo ove spisateljice u Iranu i Beču. Višestruko nagrađivano delo koje je kasnije adaptirano u animirani film.
U Iranu je u srednjem veku bilo mnogo matematičara, astronoma i fizičara. Jedan od najpoznatijih i najstarijih polihistora je Al Biruni, koji je bio putopisac i etnograf, geograf koji je dao svoj doprinos u geodeziji, kao i matematičar i astronom. Kritikovao je Ptolomejevu teoremu i Aristotelovu fiziku, a neke od njegovih astronomskih podataka su deo astronomskih istorijskih spisa i koriste se u astronomiji i geofizici. Avicena je bio iranski filozof neoplatonista, a bavio se i astronomijom, fizikom, hemijom, geologijom i mnogim drugim disciplinama. Abd al-Rahman al-Sufi, poznatiji kao Azophi, prvi je opservacijom saznao za skupinu zvezda van Mlečnog puta, u Andromeda galaksiji. Abu al-Wafa’ al-Buzjan, proučavao je lunarni ciklus, dao svoj doprinos trigonometriji kroz formulu za određivanje tangente, kao i funkcije sekante i kosekante trougla. Njegov rad je bio presudan za trigonometriju sfera. Omar Khayyam je jedan od najpoznatijih persijskih srednjevekovnih matematičara i astronoma, a bio je i filozof i pesnik. Bavio se geometrijom i teorijom paralela. Reformisao je iranski kalendar i neki smatraju da je branio teoriju o heliocentričnom sistemu.
Za filmofile: iranska kinematografija
Poznati evropski režiseri Haneke i Herzog rekli su za iranski film kao jedan od najznačajnijih umetničkih kinematografija u svetu. Iran od 1950-ih ima i bogatu tradiciju međunarodnih filmskih festivala.
Prva asocijacija filmofila pri pomenu Irana svakako je čuveni Abbas Kiarostami, režiser iranskog novog talasa, koji je preminuo ove godine. Njegovi najpoznatiji filmovi, od kojih je neke svaki pravi ljubitelj filmova sigurno već pogledao, su Kokerska trilogija, Krupnim planom, Ukus trešanja, Vetar će nas nositi. Kiarostami u svojim filmovima često koristi poetičnu naraciju, nekad pomešanu sa dokumentarnim načinom snimanja. Akteri njegovih filmova su često deca. Teme koje se provlače su život i smrt, trajanje i menjanje, i on je jedan od režisera koji maestralno inkorporira filozofske teme i metafore korišćenjem prostora, velikih kadrova i poetske naracije.
Drugi poznati iranski režiser je Jafar Panahi, sa filmovima poput Taksija, koji je dobio Zlatnog medveda i FIPRESCI nagradu. Panahi je od 2010. i dan-danas u kućnom pritvoru iz političkih razloga, i mnogi drugi režiseri i međunarodne organizacije zahtevaju da se pusti iz zatvora, kao i da mu se omogući slobodno kretanje.
Pomenimo i Majida Majidija, Asghara Farhadija i druge koji i dalje utiču na svetsku scenu filma.
U Iranu se paralelno sa novim talasom razvijao i ženski iranski film. Postoji veliki broj žena režisera, i taj broj je veći nego u mnogim zemljama Zapada. Pomenimo neke: Marjane Satrapi, Tahmineh Milani, Hana Makhmalbaf i mnoge druge.
Kultura Irana i njen viševekovni uticaj mnogim Evropljanima ostaje nepoznat, kao daleki i neobični stranac čije ime ponekad čujemo u vestima svetske politike. Zamišljamo stroge islamske zakone, pokrivene žene, političke spletke oko nafte, i malo ko zna o kulturi ove zemlje, njenoj lepoti i dostignućima, i načinu na koji se očuvala kroz vekove.
Autorka: Jelena Svilkić
Fotografija preuzeta sa ovog sajta, a autor fotografije je Pentocelo.