Mingl kutak arhiva

Nastanak Univerziteta u Beogradu

Nastanak Univerziteta u Beogradu

Možeš li zamisliti život bez interneta, televizije, telefona, struje? Možeš li zamisliti svet bez razvijene medicine i tehnike? U takvom svetu bismo živeli, da neko nije odlučio da osnuje školu. Da smo svi ostali nepismeni, svi oni velikani ne bi imali odakle da dobiju osnove znanja koja su im omogućila da pomognu u stvaranju sveta onakvim kakvog ga ti sada znaš. I na tome, bez obzira koliko nekada učenje bilo dosadno ili teško, im moramo biti zahvalni.

U našoj zemlji nepismenost je vladala veoma dugo, tek po neki srećnik bi učio da piše pod svećom u  hladnom manastirskom sobičku. Upravo takvi su bili đaci prve Velike škole, a prijemni ispit nije postojao kao uslov – dovoljno je bilo samo da znaš brojeve i slova! Sa naše tačke gledišta – poprilično jednostavno, ali kada se uzme u obzir da je otprilike na 1000 ljudi tek 1 čovek znao da piše, shvatimo da im nije bilo ni malo lako.

Najstariji Univerzitet u Srbiji je Univerzitet u Beogradu. Njegovo osnivanje korene vuče još iz davne 1808. godine kada je Dositej Obradović osnovao Veliku školu, mada je tek Hatišerifom iz 1830. godine otvaranje zvanično dozvoljeno od strane tada nepismenog kneza, Miloša Obrenovića. 

Međutim 1813. godine ta škola je zatvorena, da bi 1838. godine u Kragujevcu bio osnovan Licej, a 1841. godine njegovo sedište je prebačeno u Beograd, gde je, pored Filozofskog, dobio i Pravno odeljenje. Zakonom o Ustrojstvu Velike škole 1863. godine Licej je transformisan u Veliku školu, koja predstavlja stub Univerziteta koji mi danas poznajemo iako je tada brojala svega četiri fakulteta – Pravni, Filozofski, Tehnički i Bogoslovski. U godinama koje su sledile osnivali su se novi odseci : Istorijsko – geografski, Matematičko – fizički, Hemijsko – prirodnjački, Građevinski, Mehaničko – tehnički i Arhitektonski, a nakon zakona kojim je zvanično osnovan Univerzitet 1905. godine od strana Kralja Petra Prvog, otvorena je većina fakulteta koje studenti danas pohađaju. 

Zamisao je bila da se na mestu između današnjeg Pravnog, Tehničkog i Mašinskog fakulteta napravi ceo Univerzitet, da tu budu sve fakultetske ustanove, domovi i menze, međutim, to nikada nije realizovano.

Univerzitet u Beogradu prekinuo je rad 1941. godine zbog nemačke okupacije grada. Godine 1945, nakon oslobođenja, aktuelna vlast ga je obnovila. Tada dolazi do procvata Beogradskog Univerziteta i osnivaju se raznorazni fakulteti, te današnji Beogradski Univerzitet broji trideset jednu fakultetsku ustanovu. Pod njegovim okriljem osnivaju se i Univerziteti u Novom Sadu, Nišu, Prištini i Kragujevcu.

Univerzitet predstavlja autonomnu visoku školu, sačinjenu od više fakulteta sa ciljem da prenosi stara i stvara nova znanja. Reč Univerzitet je skraćenica od latinskih reči universitas magistrorum et scholarium što u bukvalnom prevodu znači - zajednica učitelja i đaka.

Univerzitet u Beogradu se na Šangajskoj listi trenutno nalazi između 201. i 300. mesta na šta, nakon dugotrajnog i mukotrpnog vremena razvitka i dugotrajne izolacije, moramo biti ponosni. To ga svrstava u 300 najboljih svetskih univerziteta.

Ovaj univerzitet je kao svoju decu imao mnoge velikane, one koji su menjali svet. Ko zna možda si sledeći/a baš ti.

Autorka: Milica Zubac

Fotografija preuzeta sa sajta Univerziteta u Beogradu.

Najnovije