Novembar 1939. godine u nekadašnjoj Čehoslovačkoj bio je izrazito turbulentan, naročito za studente. Nacisti su te godine zaustavili i u krvi ugušili demonstracije u Pragu, koje su organizovali studenti Medicinskog fakulteta Karlovog Univerziteta. Cilj je bio da se nacističkim vlastima pruži otpor, a upravo to su bile one generacije studenata koje su se borile za stvari od državnog i društvenog značaja. Nažalost, to su nekada znali platiti i životom: Jan Opletal je u tim istim demonstracijama ubijen i umro je 11. novembra iste godine.
Saosećanje prema njemu je bilo toliko veliko, da je na njegovom pogrebu 15. novembra prisustvovao ogroman broj ljudi, što je eskaliralo do toga da je došlo do još jednih, ovaj put jačih demonstracija, s većim stepenom otpora. To, s druge strane, ni ovog puta nije prošlo mnogo bolje: nacističke vlasti zatvorile su sve visokoškolske ustanove. Sedamnaestog novembra streljano je još devet studenata i profesora, bez prethodnog sudskog procesa, a procenjuje se da je preko 1200 mladih ljudi poslato u koncentracione logore.
Međunarodno veće studenata u Londonu je upravo 17. novembar proglasilo Danom studenata i on je obeležen po prvi put dve godine posle dešavanja u Pragu, 1941.
Takođe, 17. novembar proglašen je i Danom grčkih studenata. Sam događaj u kom su se studenti atinske politehnike sklonili i napravili barikade, označavao je otpor tadašnjem diktatorskom režimu koji je bio izazvan nezadovoljstvom postojanja monarhije u Grčkoj, i koji je vladao sve do jula sledeće godine.
U samom Pragu, tada još uvek Čehoslovačkoj, istorija se ponovila još jednom: 17. novembra 1989. godine, studenti su opet ustali protiv režima, ali ovog puta komunističkog. Ova, tzv. „plišana revolucija“ sada i u Češkoj, i u Slovačkoji predstavlja događaj koji je od ogromnog značaja za uvođenje demokratskog poretka u ove zemlje, tako da ovaj datum predstavlja takođe i nacionalni praznik u ove dve, sada odvojene države.
U našoj zemlji studenti ovaj dan proslavljaju, manje – više, u nezadovoljstvu: što zbog nedosledno sprovedenog bolonjskog procesa, povišenih cena školarina, hrane i smeštaja, slabih šansi za zaposlenje što tokom studija, tako i nakon završetka istih...
Problemi koji su opteretili današnje studentske generacije ih navode da, i kad organizuju demonstracije, one budu usmerene isključivo na interese samih studenata. Njihova uloga glavnih inicijatora društvenih promena, što vlasti, što režima će, nažalost, i ove godine morati da sačeka.
Autorka: Tijana Papović