Koliko si puta samo do sada, na predlog roditelja, prijatelja ili pak okoline, odbio/la predlog na druženje u vidu sportske aktivnosti? Mnogo, čak skoro i svaki drugi put, je l’ tako? A koliko si puta dobio/la taj predlog uopšte? Tužno je što će većina od vas reći – Zapravo, nijednom.
Kada dobro stanem i zamislim se, ujedno se i zapitam – ko je zapravo krivac za to? Da li smo to mi, koji svaku sportsku aktivnost gledamo kao neki „smoran i naporan period“, koji itekako možemo drugačije, „pametnije“ da iskoristimo? Da li je do toga što uopšte nemamo predstavu šta je sport i šta on može nama da bude? Da li je okolina kriva jer nam ga ne prikazuje u nekom „boljem svetlu“? Mogu da se pitam ova pitanja još milion godina, a da ni na jedno ne dobijem tačan i ispravan odgovor. Jer, ipak je uvek bilo lakše pričati, nego učiniti konkretne stvari.
Ministarstvo omladine i sporta svake godine vrši istraživanje o položaju i potrebama mladih u Srbiji, stoga po istraživanju iz 2015. godine, po reprezentativnom uzorku mladih od 15 do 30 godina, najveći broj ispitanika na nedeljnom nivou izdvaja manje od 30 minuta za bavljenje sportskim aktivnostima (37%), a nešto više od petine mladih sportu nedeljno posvećeuje više od dva sata. Zanimljivo je da je veći stepen aktivnosti prisutan među muškim u odnosu na ženske ispitanike. Najgore što može da nam se desi jeste da mi time zapravo budemo zadovoljni. Da li ćeš se iznenaditi kada ti kažem da je ovim vremenom provedenim baveći se sportom zadovoljno 52% ispitanika, a nezadovoljno 48%?
Svaki početak je težak. Ja se lično pozivam na ovu rečenicu, uvek. Naravno da će zahtevati trud, naravno da će zahtevati vreme, naravno da će zahtevati teške upale i upale i naravno da će osećaj posle toga uvek biti neverovatno dobar. Ali, kako i odakle krenuti?
Ukoliko kreneš sa izgovorima, bolje odmah da se zaustaviš. Tu gubiš samo na vremenu, a da ništa pritom ne dobijaš. Dakle, zašto treba vežbati, zašto se pokrenuti? Prvenstveno zbog sebe, svoga zdravlja i svoga tela. U budućnosti, ono će nam biti baš zahvalno zbog redovne fizičke aktivnosti. A bogami i mi ćemo da mu dugujemo, zbog silnog samopouzdanja koje stičemo i zdravog osećaja koji se ne gubi.
Još je plus ukoliko u tom sportu, u toj aktivnosti, prepoznaš i drugi prepoznaju u tebi šampiona. Možda je tvoj skriveni talenat baš tenis ili pak znaš dobro da skačeš u dalj? A kako to da otkriješ ako jednom ne probaš? Naravno, svako ima različiti talenat, nema razloga odustajati od nekog sporta zbog manjka talenta. Ukoliko osetiš da je to tvoja strast, da ti prija i da te ispunjava, nema stvari koja te može razdvojiti od iste.
Na prethodnu rečenicu, verujem da je podosta vas reklo da može. Svima prvo na pamet padaju finansije. Ni to ne može da ti bude izgovor. Pored jedne organizacije koja radi sjajan posao i sjajne stvari (SOFA), u današnje vreme ti je sve pruženo – internet, različiti tereni, slobodan prostor, pa i slobodno vreme. Verujem da većina studenata ima ISIC/EYCA studentsku čip karticu, a uz nju dolaze i popusti u oblasti sporta: na primer, u Kragujevcu, u Areni FunFactory imaš 20% popusta, dok u Vršcu u Fitnes studiju 8 imaš takođe 20% popusta; 1 sat kuglanja u Colosseum bowling centru (Beograd) je 780 dinara, dok u plesnoj školi Youdance (Beograd) imaš 50% popusta! Više o samim popustima saznaj na linku.
Takođe, po gradovima su postavljene mnoge teretane na otvorenom (Beograđani, one se nalaze po čitavom gradu; primer – Ada Ciganlija, Hajd park ili pak šetalište kraj Dunava!). Ni loši vremenski uslovi nisu loši, ukoliko si probao da trčiš po kiši!
Dakle, dragi mladi ljudi, poštovani mladi čoveče, pozovi drugara u šetnju, onu brzu šetnju; na partiju basketa; na trčanje pored reke; na promotivni čas plesa; ili pak na čas joge i meditacije. Zašto? Zato što smo mladi i zato što zaista možemo sve. A kada ti nestane motivacije, želje i inspiracije, neka ti u glavi bude jedno:
Res, non verba.
Autorka: Milana Veljko
Autor fotografije: Ilija Radisavljević