Prva asocijacija na novogodišnje praznike su jelka, lampice i film "Sam u kući". I ruska salata. Mada, koliko je neko euforičan zbog Nove godine, najbolje se vidi po ukrašavanju životnog prostora.
Prosečan Grinč kaže da je Nova godina dan kao i svaki drugi, prvog januara se ništa ne menja, jelku ukrašava zbog dece, Deda Mraz ne postoji, lampice troše struju. Sa druge strane, ne Grinčevi imaju nekoliko jelki, minimum deset vrsta lampica (u obliku Rudolfa, pahulja, poklona, sanki), venčiće, Deda Mraza koji sedi u uglu sobe, vatromete, petarde i adekvatan novogodišnji program. Ako malo bolje razmislimo, Nova godina i nije neka bez sjaja i svetlosti a svi znamo da šljašteći izlozi najviše privlače kupce. Zato je naša prestonica ove godine rešila da skrene ljudima misli sa uobičajenih aktivnosti i iznenadi ih novogodišnjom rasvetom!
Zašto bi to bilo iznenađenje? Više je ono što je uobičajeno – da se novogodišnja euforija oseti na ulicama. Ove godine, međutim, jeste iznenađenje jer su se gradske vlasti postarale se da već krajem oktobra vidimo prve svetleće kugle, prvog irvasa i prvog Deda Mraza pa da se na trenutak uspaničimo što nismo nabavili novogdišnje rekvizite. ’’Ali još uvek je oktobar. A posle oktobra dolazi novembar... A Nova godina je 31. decembra... Uzmimo u obzir da ukrašavanje kreće u proseku dve nedelje ranije – to opet nije kraj oktobra... Zašto onda kače novogodišnju rasvetu sada? Ili možda ja kasnim?’’ Sve su ovo pitanja koja muče prosečnog stanovnika glavnog grada koji nema jasnu predstavu zašto je ove godine Beograd okićen ovako rano i da li je možda planirano da Nova godina stigne ranije pa u skladu s tim moramo da je dočekamo kako dolikuje.
Godinama unazad Beograd bi tek sredinom decembra počeo da svetli, izuzev prošle godine kada je taj datum pomeren za kraj novembra tokom Ministarskog saveta OEBS-a. Ove godine je novogodišnja euforija zavladala već početkom novembra, a s obzirom na to da su ukrasi i lampice postavljeni na 51 lokaciji u Beogradu, dok ih je prošle godine bilo 24, može se reći da ovo i jeste bilo iznenađenje. Potrošeno je oko 150 miliona dinara, dopremljeni su vagoni ukrasa iz Grčke i krajnji rezlutat je bio da Beograd postaje novi grad svetlosti umesto Pariza i da su sada svi turisti pohrlili ovde da vide Deda Mraza koji jaše irvasa na Novom Beogradu. U novembru. Gradska vlast je imala niz objašnjenja, logičnih naravno, od toga da bez obzira što ima skoro troduplo više lampica, biće niži račun za struju, jer su lampice jeftine, preko toga da je ovako lepše, i naravno, neizbežni turisti, koji će pohrliti ovde jer Beograd ima novogodišnju rasvetu pa može da se takmiči sa Njujorkom, Londonom i Moskvom. Isto tako, vrh gradske vlasti je skrenuo pažnju da su građani sjajno reagovali na lampice i da ćemo zahvaljujući njima zaraditi mnogo novca jer će gorepomenuti turisti doći ovde da ga troše. S obzirom na to je krajnji cilj da se takmičimo sa svetskim metropolama, verovatno se gradska vlast oslanjala na to da će turista prilikom svog putovanja Evropom umesto u London greškom sleteti u Beograd ali će tu i ostati kad vidi novogodišnju rasvetu.
Iako su ova objašnjenja lepo upakovana, jer Nova godina je vreme darivanja, izgleda da mnogobornji stručnjaci za rasvetu ne prate internet portale niti čuju reakcije prosečnog stanovnika Beograda pa su verovatno oni što oduševljeno reaguju na ukrašeni Beograd ili sama (republička) vlast, koja od svega pravi spektakl, ili građani koji su uz istu. Reakcija stanovnika je prilično negativna, jer dok neki navode kako u pojedinim delovima grada struja nestaje po nekoliko puta dnevno, drugi kažu da je ovo klasičan primer ’’hleba i igara’’ i da se jelkom u novembru skreće pažnja sa ogromnih problema sa kojima se i Beograd i čitava Srbija suočavaju (siromaštvo, kriminal, nezaposlenost). Naravno, postavljaju se i pitanja ko sve to plaća, odakle gradu toliko novca koji izdvaja i za rasvetu i za struju kasnije, zašto se taj novac nije iskoristio u neke druge svrhe? Odgovor je jednostavan – te druge svrhe ne privlače turiste.
Rizikujući da dobijemo titulu Grinča, trebalo bi da se upali lampica u glavama svih nas i da dobijemo neko zaista logično objašnjenje zbog čega nam se svakodnevno serviraju šljašteći spektakli i čemu oni služe. Ako je krajnji cilj samo ulepšavanje, onda bi sama vlast trebalo da zna da će i grad i čitava zemlja postati lepši onog trenutka kada nam stvarnost postane lepša. Sa ružnom stvarnošću lampica služi samo da otera mrak. Kad svane, ružna stvarnost je i dalje tu, pa čime onda nju da oteramo?
Autorka: Kristina Milošević