Od trenutka kada krenemo da izgovaramo svoje prve reči, prvo naučimo sočne psovke, pa onda dečije pesmice i na kraju odemo u školu da bismo naučili puno novih stvari koje će nam kasnije biti potrebne u životu i koje su ispravne jer su oni koji pišu udžbenike načitani.
I tako dete dođe do četvrtog razreda i u čitanci nađe definiciju reči panker: „panker je onaj koji pripada muzičkom pank stilu i posebnom stilu oblačenja: ružnog, prljavog, napadnog“. Ova definicija je prošle nedelje uzburkala javnost a više o tome možeš pročitati ovde. Mi smo osetili potrebu da reagujemo na činjenicu da naši udžbenici uče decu etiketiranju od malih nogu.
Reč „definicija“ znači određivanje nekog pojma prema njegovim svojstvima. Dakle, definisati pank prema svojstvima koja poseduje, a ne nametati sopstveno neznanje kao definiciju. Ali pre toga objasniti desetogodišnjem detetu šta je to pank, da bi prepoznalo svojstva za definisanje.
Pank je muzički rok pravac nastao sedamdesetih godina dvadesetog veka u Velikoj Britaniji i SAD-u, koji je usmeren protiv nametnutih autoriteta i establišmenta. Nametnuti autoritet je uticaj osobe ili institucije bez našeg prihvatanja, a establišment je elita nekog društva zajedno sa svim institucijama koje stoje na raspolaganju. Dakle, pank je u suštini pravac usmeren protiv državne vlasti koja ispira mozak širokim narodnim masama kao i svih onih koji su uz tu vlast. Desetogodišnje dete će vas bledo gledati jer još uvek ne razume nijedan od ovih termina, ali će bar znati da je definicija pogrešna pa mu onda možete objasniti da je panker osoba koja pripada posebnom muzičkom pravcu – panku. I to je sasvim dovoljno. Izostavite deo o stilu oblačenja, jer subjektivnost nije sastavni deo definicije. Zašto bi nečije mišljenje o garderobi koju neko nosi moralo da bude opšteprihvaćeno i tačno? U stvari, zašto se onda ne daju definicije raznih stilova oblačenja koje viđamo na ulicama pa da onda, kada takvu osobu vidimo odmah znamo šta je ona jer se oblači tako i tako?
Zašto decu u školama ne uče da iskakanje iz kalupa nije loša stvar i da je originalnost nešto što treba poštovati i negovati, a ne sputavati? U principu, ljudski mozak funkcioniše tako da na drugačije stvari reagujemo začuđeno, kritički i puni znanja o tome. Radoje Domanović je taj ukalupljeni način života opisao u svojoj pripoveci „Mrtvo more“ pa je i danas možemo koristiti kao sinonim za malograđanštinu. „To kod nas ne može da bude“, reći će autori čitanke za četvrti razred i definisati pankera kao nekoga ko se oblači napadno, ružno i prljavo. Ako već dajete definicije svega i svačega bez ikakvog znanja o tome, onda dajte i definicije reči „ružno“, „prljavo“ i „napadno“. Videćete da su sve to pridevi, a pridevi su subjektivni. a subjektivnost nije sastavni deo definicije, a to smo već utvrdili tako da možemo slobodno reći da autori ove čitanke treba da se stide ovakve definicije jer nameću svoje malograđanske i proste stavove onima koji tek treba da se razviju kao ličnosti. Ako se u školama o svemu uči kao o pankerima onda nije ni čudo što sve više dece iz škole izlazi bez znanja o osnovnim stvarima, ali spremno za doktorat i vodeće mesto u političkoj stranci.
Prava je šteta što definicije nečega što je ostavilo tragove u kulturi sadrže reči koje deci stvaraju averziju prema tome, a stvari i osobe koje utiču na kulturno i moralno srozavanje društva dobiju svoj posebni ružičasti kanal ili postaju idoli te iste dece.
„There's somethin' down there
I don't wanna go down to the basement“
Ramones
Autorka: Kristina Milošević