Pojam medicine kao nauke je od antike kroz srednji vek, pa sve do našeg vremena, menjao svoju moralističku sadržinu.
Ono što medicinare odvaja od drugih profesija, to je njihovo otmeno nošenje, koje jedino možemo naći u arhaično napisanim knjigama, gde se doktor pojavljuje kao junak, sa svojom akt tašnom, često hladan i surovo profesionalan. Kako nalaže zakletva, prva, ona antička. “…Prepisivaću lečenje na dobrobit svojih pacijenata u skladu sa mojim sposobnostima i mojim rasuđivanjem i nikada nikome neću naneti zlo. Nikome neću, čak i ako me zamoli, prepisati smrtonosan otrov niti ću mu dati savet koji može prouzrokovati njegovu smrt. Niti ću dati ženi sredstvo za pobačaj. Održaću čistotu mog života i mog umeća...” 1
Moralne dileme, tehnologija razvoj filozofije i nauke uopšte, ohrabrili su neke od velikih medicinskih udruženja da pređu na novu verziju Hipokratove zakletve usvojene u Ženevi 1946 godine. U celosti, ona glasi ovako.
“U času kada stupam među članove lekarske profesije svečano obećavam da ću svoj život staviti u službu humanosti. Prema svojim učiteljima sačuvaću dužnu zahvalnost i poštovanje.Svoj poziv ću obavljati savesno i dostojanstveno. Najveća briga će mi biti zdravlje mog bolesnika. Poštovaću tajne onoga ko mi se poveri. Održavaću svim svojim silama čast i plemenite tradicije lekarskog zvanja. Moje kolege će biti braća. U vršenju dužnosti prema bolesniku neće na mene uticati nikakvi obziri, vera, nacionalnost, rasa, politička ili klasna pripadnost. Apsolutno ću poštovati ljudski život od samog početka. I pod pretnjom neću popustiti da se iskoriste moja medicinska znanja, suprotna zakonima humanosti. Ovo obećavam svečano, slobodno pozivajući se na svoju čast.”2
Nije teško zaključiti da nova zakletva dozvoljava slobodnije tumačenje i ostavlja doktoru više izbora.
Pitanje abortusa ili eutanazije vešto je izbegnuto, ali su se rečenice iz izvornog teksta koje su u vezi sa „trovanjem“ izbačene.
Izraz ovog ljudskog izuma proklamovao je Michael Manning u svom delu „Euthanasia and Physician-Assisted Suicide: Killing or Caring?“ 1998. godine.
Eutanazija (pentobarbital natrijum) ili kako neki vole da je eufemizuju, ubistvo iz milosrđa, dozvoljena je u mnogim zemljama.
Eutanaziju su prvi u svetu prihvatili 2002. godine Holanđani, ali u jednom blažem obliku, kad se nema gde, kad se trpe nehumani bolovi. Mogu da je zatraže i deca od 12 godina. (slovima- dvanaest) 3
Kasnije se eutanazija dozvoljavala i ljudima koji su smatrali da su preživeli koliko su hteli, da su ispunili sva svoja očekivanja i želje. Takođe, eutanazija je aktuelna i kod mentalnih bolesti (demencije), ali se takva primena smatra vidom zloupotrebe. U Holandiji kao zemlji poroka i eutanazije broj korisnika eutanazije je 3,9% od ukupnog broja populacije. Zato je njihov novi ministar zdravlja, Mark Rut, obećao pooštrenje dobijanja same dozvole za eutanaziju. U 2017. će se, navodi ministar, broj itekako smanjiti.
Pored Holandije, eutanazija se najotvorenije primenjuje i u Švajcarskoj (suicidni turizam), Belgiji, Francuskoj, Australiji, Luksemburgu, Norveškoj, Danskoj i Nemačkoj (izraz sterberhilfe - pomoć da se umre).
Najveći protivnik eutanazije je hrišćanstvo. Religija uopšte, smatra da mi nismo tvorci svoga života, čak ni države ni novca. Kalvinisti žele da žive ovaj život što skromnije moguće, samoubice se smatraju grešnicima i tako dalje. Hrišćanstvo kao najlabavija religija sa ventilima koji se nazivaju vaseljenskim saborima, prebrodiće i asistirano ubistvo. Dozvoljavanje eutanazije kao najliberalnija stvar, zaživeće upravo u liberalnim državama. Sama bit liberalizma kaže da je čovek vlasnik svog života. Sa druge strana, korporativne farmaceutske kuće će lobirati donosioce odluka, koji neće tako lako dozvoliti primenjivanje milosrđa. Države koje nisu sasvim sekularne, teško izlaze na kraj sa slobodnim strelcima, doktorima koji na svoju odgovornost donose ubistvenu odluku. Kazne se od zemlje do zemlje razlikuju.
U Srbiji se eutanazija smatra ubistvom sa predumišljajem.
Južnoafrički nadbiskup i dobitnik Nobelove nagrade za mir Dezmond Tutu, nakon što se celog života borio protiv asistiranog ubistva, krajem prošle godine je naprasno promenio svoje stavove. « Spreman sam na svoju smrt i jasno sam rekao da ne želim da budem držan u životu po svaku cenu. Nadam se da će se prema meni odnositi sa samilošću i dopustiti mi da pređem u sledeću fazu životnog putovanja u skladu sa svojom odlukom. Uprkos tome šta biste sebi poželeli, zašto biste drugima uskratili pravo na izbor? »4
Za eutanaziju su se borili Pjer Đorđo Velbi, italijanski slikar i pesnik i Vilijam Patrik Kinsela, po čijem je delu sniman čuveni holivudski film « Polje snova ». Kinsela je u septembru prošle godine i sam izvršio eutanaziju u Kanadi. 5
Ekstrem u slučajevima eutanazije je Belgija koja i maloletnicima dozvoljava asistiranu smrt. Deca moraju u više navrata da zatraže smrt, da dobiju dozvole oba roditelja i naravno potvrdu psihijatra. Slučaj sedamnaestogodišnjaka u Belgiji podelio je svet. To je prvi slučaj maloletničke eutanazije i stručnjaci smatraju da je upravo ova smrt ključni korak ka prolongiranju milosrđa.
Građanski zakonik koji je u julu bio na glasanju u Skupštini Republike Srbije, sadržao je i poglavlje o eutanaziji. Skupština nije donela ovaj zakon.6 Ne možemo očekivati ukidanje eutanazije pre nego što država Srbija ukine obaveznu vakcinaciju, jer je i to jedno od, takoreći, mekših prava od prava na eutanaziju.
Primum non nocere, prvo ne škoditi. Da li to znači život ili patnja po svaku cenu ? Razlika je u tumačenju.
Autor: Bogdan Panajotovski
https://medicor.wordpress.com/hipokratova-zakletva/
https://medicor.wordpress.com/hipokratova-zakletva/
https://www.theguardian.com/world/2016/oct/13/netherlands-may-allow-assisted-dying-for-those-who-feel-life-is-complete
https://www.theguardian.com/commentisfree/2014/jul/12/desmond-tutu-in-favour-of-assisted-dying
http://www.blic.rs/kultura/vesti/izvrsena-eutanazija-autora-knjige-polje-snova/jjctjxl
http://www.naslovi.net/2016-01-08/newsweek/da-li-ce-u-srbiji-ubistvo-iz-milosrdja-postati-dozvoljeno-zakonom-foto/17843244