Budućnost kakvu smo gledali u sci-fi filmovima više nije tako daleko. Nekada skupe tehnološke inovacije danas se premeštaju iz velikih istraživačkih centara do domova pojedinaca i postaju deo naše kulture i svakodnevnih navika. Poznati futuristi poput Raya Kurzweila, koji radi u kompaniji Google, predviđaju nanobotove uz pomoć kojih ćemo živeti u virtuelnoj realnosti, kao i potpunu promenu društva zbog sveprisutnosti različitih tehnologija. U budućnosti, po nekim stručnjacima, možemo očekivati i kontaktna sočiva koja će pratiti celokupno zdravlje našeg organizma i obaveštavati nas kada treba da idemo kod doktora. Od automobila bez vozača, 3D štampanih zgrada, do uređaja koji će reagovati na našu DNK radi zaštite od hakera, neki od ovih scenarija su bliže nego što mislimo.
Iako niko ne može sa sigurnošću reći u kom će se pravcu razvijati ljudsko znanje, neke stvari su izvesne kada se pogledaju sadašnje tehnološke inovacije. Već danas, Internet of Things je polje koje obećava promene kako na nivou običnog potrošača tako i na globalnom nivou. Za one koji ne znaju, Internet of Things ili IoT je rastuća mreža fizičkih objekata koji su povezani sa internetom. To više nisu samo kompjuteri, laptopovi, tableti i telefoni, već i svakodnevne stvari poput osvetljenja u kući, automobila, alarma, itd. Zamislite situaciju u kojoj bi vaš alarm zvonio za buđenje, a onda obavestio vaš aparat za kafu da počne da je pravi. Ovi uređaji sadržali bi informacije o vašim navikama, što bi različite kompanije mogle da iskoriste za optimizovanje sopstvenih proizvoda i prilagođavanje istih potrošačima. S druge strane, uvek postoji opasnost i od zloupotrebe podataka i naravno, napada hakera. Procenjuje se da će hakeri biti motivisaniji nego ikad, budući da je moguće hakovati ceo network kroz npr. običan uređaj poput mikrotalasne. Stoga je bezbednost IoT-a i dalje jedan od problema na kojima se radi. Na malo većem nivou, čitav grad povezan preko IoT-a i informacionih tehnologija (smart city) imao bi mnogo bolju komunikaciju između građana i samog grada, kao i funkcionalniju infrastrukturu. IoT se može koristiti za uštedu energije i resursa, jer se sve može uredno pratiti i regulisati - od uličnog osvetljenja, grejanja u stambenim zgradama, do saobraćaja, kako bi se sprečili zastoji i gužve. U Amsterdamu. Stokholmu, Madridu i Mančesteru, inicijative za smart city projekte su već uveliko pokrenute. Mogućnosti ovakvih primena IoT-a su uzbudljive i neizmerne. I naši gradovi poput Beograda mnogo bi dobili od primene novih tehnologija. Bilo bi zanimljivo videti lokalne inovacije i inicijative koje bi izrasle iz veće zastupljenosti IoT-a, i sveopšte povezanosti urbanog prostora.
A šta je sa prvim vesnicima naprednog naučno-tehnološkog društva - robotima? Blade Runner scenario možda je bliži nego što smo mislili. Interesantno je da su roboti u 2016. godini dobili niz novih veština, od kojih neke deluju neverovatno obećavajuće. Naime, ove godine je mali hirurški robot operisao unutar ljudskog oka. Iako robotske ruke često pomažu pri hirurškim zahvatima, ove godine je robot prvi put autonomno odradio hiruršku operaciju. Tokom ove godine je takođe napravljen prvi meki robot, bez ikakvih tvrdih delova. Napravljen je u obliku hobotnice, koji koristi gas iz malog rezervoara da bi se kretao i snabdevao svoje pipke energijom. Naučnici trenutno rade na tome da mu usavrše senzore kako bi mogao samostalno da se kreće kroz svoje okruženje. Još jedna od neverovatnih, ali i pomalo zastrašujućih novina jeste nova veština robota da love plen. Naučnici su napravili robota koji može da lovi drugog robota, kojeg kontroliše čovek. Cilj ovog izuma jeste da se roboti osposobe da love svoje mete, a što više vežbaju, to su bolji u tome! A uskoro će roboti moći i da osećaju bol, sudeći po brojnim započetim istraživanjima. Iako zvuči skoro sadistički, ideja je potekla iz činjenice da osećaj bola ima svoju svrhu - da nas upozorava i tako čuva od spoljnih opasnosti. Naučnici sa Lajbnic Univerziteta u Hanoveru su na Konferenciji za Robotiku u Stokholmu prezentovali svoj projekat kome je cilj da se napravi artificijelni nervni sistem, tako da bi roboti bili osetljivi na temperaturu i pritisak i mogli bi osećati neku vrstu bola, što bi im pomoglo da se čuvaju od spoljnih opasnosti. I to nije kraj. Leteći roboti se sve više usavršavaju. Kod njih je težina ograničavajući faktor, zbog čega ne mogu nositi mnogo goriva da ih snabdeva tokom letenja. Međutim, naučnici su našli rešenje - uz pomoć statičkog elektriciteta mali leteći roboti mogu se, poput insekata, zakačiti za bilo koju ravnu površinu i odmoriti. Pored toga, roboti danas pomažu i ljudima sa paralizom od struka na dole da se kreću. U obliku egzoskeletona od oko 12 kilograma, oni omogućavaju pomeranje kukova i nogu. Sve je više ovakvih bioničkih delova koji zamenjuju ruke i noge, a u budućem društvu možemo očekivati da ljudi svojevoljno postaju „unapređeni“ ljudi, kiborzi.
Nove inovacije trebalo bi da donesu pozitivne promene u živote ljudi. Danas, kada širom sveta imamo velike ekonomske razlike i neravnomeran razvoj različitih zemalja, ni nove tehnologije nisu zastupljene svuda. Njihov značaj i potencijal za promene na bolje zavisiće od načina njihove primene i njihove dostupnosti širim masama ljudi. Ima li poente unapređivati tehnologiju, a ne pružiti jednake šanse svima za uživanje u istoj, ostaje na tebi da razmisliš.
Ako te interesuje ova tema, pročitaj našu prošlonedeljnu preporuku serije Westworld, sigurno će ti se dopasti, kao i koja su to zanimanja budućnosti.
Autorka: Jelena Svilkić
Fotografija je preuzeta odavde.