Ukoliko voliš avanture, upoznavanje novih ljudi, a ujedno ti dobro ide učenje i imaš ambiciju da ostvariš nešto više, onda je studiranje u inostranstvu prava stvar za tebe. Mogućnosti su bezbrojne i definitivno ti diploma nekog od internacionalnih univerziteta otvara daleko više vrata za bolji posao u budućnosti. Dobra perspektiva je veoma bitna, zar ne? Sve što ti treba je trud, rad i volja, čak i finansijska situacija nije presudna jer nijedan strani fakultet neće odbiti perspektivnog studenta zbog eventualno loše materijalne situacije.
Međutim, proces upisa studiranja u inostranstvu nije nimalo jednostavan, ali nije i neizvodljiv. Presudnu ulogu igra upornost i odgovornost da ispuniš ono što se od tebe očekuje. Ono što je potrebno je da imaš sertifikat kao dokaz znanja jezika na kom se nastava odvija - a obično je potreban samo engleski jezik mada sertifikat nije uslov baš za svaki fakultet. Ono što potom sledi je izbor studijskog kursa, polaganje prijemnog ispita i upis a najviše vremena oduzima ono što ti je ustvari i najneophodnije - dobijanje studentske vize. Takođe ukoliko ne ispunjavaš uslove za stipendiju, fakultetu moraš dostaviti potvrdu da si u finansijskoj mogućnosti da isplatiš sve osnovne i eventualne troškove studiranja.
Dobijanje stipendije ima svoje prednosti ali zahteva mnogo žrtvovanja. Svaki fakultet ima određene uslove konkursa za stipendiju, a najčešće su to akademski uspeh, vannastavne aktivnosti, posebne veštine i socijalni status, mada ti je najbolje da se o tome raspitaš baš na sajtu fakulteta za koji apliciraš. Takođe stipendije mogu biti potpune kada su pokriveni troškovi studija, smeštaja, hrane i prevoza i delimične kada su pokriveni samo troškovi studija.
Međutim, ukoliko apliciraš za master i doktorske studije i ne ispunjavaš uslove za stipendiju, a fakultet iz nekog razloga smatra da bi bila velika šteta da ti ne budeš student njihovog fakulteta nude ti mogućnost finansiranja kao asistentu što podrazumeva rad u nastavi i kao mladom istraživaču gde ti školarinu i ostale troškove plaća mentor kog sam biraš.
Takođe, kao jedan od alternativnih izvora finansijskih sredstava za školovanje tu su razne dobrotvorne fondacije i zadužbine, državni fondovi, fondovi velikih kompanija, strane ambasade i neprofitne organizacije.
Još jedna bitna stvar koju moraš da znaš je da upisni rokovi u inostranstvu nisu u isto vreme kad i upisni rokovi u Srbiji. Za fakultete u inostranstvu se konkuriše čak i po godinu dana ranije naročito ako apliciraš za stipendiju, jer je izbor stipendista na međunarodnom nivou veoma komplikovan posao. Takođe neki fakulteti imaju tako koncipirane semestre da školska godina može početi i na proleće i na jesen. Za više informacija najbolje je ipak posetiti sajt fakulteta.
Takođe, ukoliko sa fakulteta u Srbiji želiš da pređeš na fakultet u inostranstvu potrebno je da uzmeš od njih nastavni plan i uporediš sa nastavnim planom svog dotadašnjeg fakulteta kako bi mogao tačno da utvrdiš koje položene ispite bi priznali.
Zemlje u kojima možeš da studiraš su Italija, Francuska, Amerika, Španija, Island, Kipar, Malta, Austrija, Belgija, Bugarska, Češka, Danska, Grčka, Holandija, Hrvatska, Kanada, Kina, Lihtenštajn, Luksemburg, Makedonija, Mađarska, Nemačka, Norveška, Poljska, Portugal, Rumunija, Rusija, Slovačka, Švedska, Turska, Velika Britanija, Kostarika, Urugvaj, Meksiko, Čile. Za više informacija možeš posetiti ambasadu bilo koje od ovih država u našoj zemlji gde će svakako dobiti najadekvatnije informacije o uslovima školovanja u njihovoj zemlji.
Svakako da je u rodnoj zemlji najlepše, ali ako smatraš da ona ne može da ti uzvrati onoliko koliko ti imaš da ponudiš alternativa uvek postoji. Ovo su godine u kojima postavljaš temelj za ostatak svog života i potrudi se da to bude stabilan temelj. Iako za fakultet nikada nije kasno vodi se onim da sve što možeš danas ipak danas i odradiš i na vreme osiguraj svoju budućnost. Jednog dana ćeš sam/a sebi biti zahvalan/a na tome.
Autorka: Milica Zubac
Fotografija je preuzeta odavde.
Informacije preuzete sa sajtova :