Vekovima stara i raznovrsna tradicija joge obeležila je na kratko i moj život, u periodu u kome sam u Makenzijevoj pohađala časove joge sa svojom sestrom. Tada sam naučila da je joga više od fizičkih vežbi i da sa sobom nosi i čitav filozofski sistem koji potiče delom iz hinduizma, a delom iz budizma i džainizma. Fizička izdržljivost koja se vežba dužim ostajanjem u fizičkim položajima ili asanama, upotpunjuje se konstantnim vežbanjem svesnosti i duhovne usresređenosti. Ovo je, naravno, propraćeno adekvatnim vežbama disanja koje su esencijalni deo joga vežbi. Na kraju časova sledi meditacija koja opušta i mišiće i um, i nakon koje se osećamo potpuno revitalizovano, odmorno i opušteno. Nakon samo četiri meseca, mogla sam da radim vežbe koje su moji prijatelji, koji su godinu dana išli u teretanu, smatrali izuzetno napornim.
Pre nego što sam krenula na časove joge, istraživala sam malo i o njenom istorijatu. Po nekim istoričarima, joga se može pratiti još iz doba indijskih veda i Upanišada, čak od 500. godine pre nove ere. Tekstovi u kojima se pominje hatha yoga datiraju iz 11. veka. Međutim, popularnost u Zapadnom svetu joga je dobila tek krajem 19. i tokom 20. veka, kada je čuveni Swami Vivekanada popularizovao jogu i u SAD-u.
Tradicionalno poznati jogiji uglavnom su iz Indije, poput Sri Sri Ravi Shankara, ali su današnjim praktičarima joge u našem, zapadnom svetu, poznata i mnoga američka imena koja su dala vredan doprinos ovoj disciplini. Joga se izmestila iz tradicionalno istočnjačkog sveta i razvila nove prakse i tradicije u Evropi i Americi. Svoj uzlet je dobila tokom perioda hipi revolucije i spiritualnih pokreta u 60-im godinama, i od tada je dobila formu kakvu mi poznajemo danas. Među prvima su holivudske zvezde popularizovale jogu, i danas je malo poznatih ličnosti koji nemaju ličnog instuktora joge. To je nesumnjivo zato što se pokazalo da joga ima brojnih prednosti i da pozitivno utiče na sveukupno zdravlje organizma.
Danas postoji mnogo joga tradicija. Najpoznatija i ona koja se kod nas najviše vežba jeste hatha yoga. Pored nje postoji i izuzetno dinamična i zahtevna ashtanga joga koja je, po mišljenju nekih stručnjaka, deo raja joge. Ali to ni u kom slučaju nisu svi tipovi joge, jer zahvaljujući njenoj prilagodljivosti, varijacija ima mnogo, u čemu i leži lepota ove discipline.
Može se reći da krajnji cilj joge leži izvan domena fizičke izdržljivosti . U mnogim tradicijama joge cilj jeste dostizanje duhovnog mira koji je rezultat apsolutne unutrašnje usresređenosti i spoznavanja prave suštine bića. Sopstvo se shvata kao odvojeno od naših misli, akcija, emocija, čime se poništava postojanje emocionalnog bola i dolazi do čiste sreće postojanja. Joga je sve suprotno od narcisoidnosti, ali mnogi danas, nažalost, tu činjenicu ne drže na umu. Fizičke vežbe, iako pružaju lepu i gipku figuru, nisu ništa bez duhovne dimenzije joge, koju je mnogo teže preneti učenicima i ostvariti i živeti u skladu sa njom.
Joga je veoma inspirativna i blagotvorna na više nivoa. Osim što pospešuje zdravlje tela, ispravlja kičmu, blagotvorno deluje i na unutrašnje organe, hormonalno balansira organizam, pojačava gipkost kože i izdržljivost celog organizma. Korisna je i za psihičko zdravlje - umanjuje stres, smiruje, smanjuje anksioznost i ublažava simptome depresije, pojačava kreativnost i koncentraciju, donosi dobro raspoloženje i, na kraju, duhovni mir. Pored prednosti, važno je znati da su povrede u jogi takođe moguće. Ukoliko instruktor ne zna dovoljno o bezbednosnim merama, moguće su ozbiljne povrede zglobova, mišića i kičme. U jogi je važno ići postepeno i prepoznati sopstvene granice. One se polako prevazilaze, ni u kom slučaju brzo, jer to maši poentu joge i, pored toga, donosi mogućnost povreda.
Na kraju, važno je i prepoznati dobrog instruktora koji uživa poverenje sopstvenih učenika i koji na bezbedan način vodi polaznike inspirativnim i samooktkrivajućim putem joge. A taj put popločan je vekovima starom idejom o dostizanju sreće i blaženstva, kao put iz čijih pukotina raste cveće u vidu naših najvećih napora i životnih dostignuća.
Autorka: Jelena Svilkić