Prvi utisak je najvažniji, to bi trebalo da znamo svi – bili saglasni sa tim ili ne. Počevši od toga kako ti neko priđe, pa do toga kako ušetaš na prijemni/ispit, u neku od kancelarija na razgovor za posao ili sastanak, veoma je važno šta je prvo što ljudi primete na tebi.
Gledano iz ličnog iskustva, verujem da je kod prvog utiska najvažnije samopouzdanje i govor tela. Nevezano za situaciju, kako pružaš ruku kada se upoznaješ sa nekim ili na primer kako ušetaš u učionicu, držanje i govor tela mnogo govore o tvom samopouzdanju i tome kako se trenutno osećaš. Ti apsolutno ne moraš da budeš tip-top sređen/a u momentu prvog upoznavanja da biste ostavio/la dobar utisak, dovoljno je da ispraviš kičmu i nasmešiš se.
Nije mi cilj da se u ovoj temi bavim upoznavanjem i prvim utiskom koji ostavljamo na dragog ili dragu, već kako da se fokusiramo na to da što bolje odradimo neki prijemni ili razgovor za posao, na primer.
Apropo pružanja ruke i stiska šake pri upoznavanju (meni lično) je bitno da ti šaka ne bude „mlohava” i kao da ste nekom pružili „paštetu” da se sa njom rukuje. Samo zamisli kako biste se osećale da vam muškarac pruži ruku koja je duplo veća od vaše i da je vi maltene slomite. Nije baš privlačno, zar ne? Ali isto tako nije privlačno ni da zaista slomite nekome šaku kada se upoznajete.
Negde sam pročitala da mozak u prvih dvadeset sekundi prikupi i sagleda sve informacije koje su vezane za osobu koju upoznajemo i sa kojom razgovaramo, zato i jeste najvažnije da od momenta ulaska u prostoriju pokažemo određenim ljudima zašto smo tu i da li to zaista želimo. Naravno da će trema i strah biti prisutni, nekada postoje i kada su manje važne situacije u pitanju, ali treba je gledati kao pozitivnu tremu iliti kao neki osećaj koji nam govori da želimo da uspemo i da se pokažemo u najboljem svetlu.
Kada savladate tremu i „muški” stisnete ruku tek sledi onaj strašni deo - govor, predstavljanje i odgovaranje na pitanja. Pre svakog razgovora bi trebalo da razmislite o eventualnim pitanjima koja će vam biti postavljena, a možda ne bi bilo loše ni da spremite neke odgovore ako mislite da bi vam to olakšalo situaciju. Ton i dikcija su jedni od glavnih faktora ostavljanja dobrog utiska. Artikulacija i otvaranje usta kada govorimo bi trebalo da budu pod obavezno, nevezano za događaj, a u ovakvim situacijama tek. Možda zvuči smešno, ali razmislite o tome da nekada ne razumete ni BusPlus automat u beogradskim busevima šta je rekao kamoli kada vas neko nešto pita na ulici. Kao nešto što bi moglo da vam pomogne, zapravo neki vid govornih vežbi, može biti da iznova i iznova izgovarate brzalice i azbuku ispred ogledala. Neko je verovatno odustao od čitanja do sad misleći koliko zapravo lupam gluposti, ali da - ovo je baza svih vežbi dikcije i artikulacije govora.
Iako se prvi utisak spontano može promeniti u bilo kojoj situaciji, važno je ostaviti dobar utisak, to znate i sami. Ali onda gledajte da se promeni na bolje, a ne da evoluira unazad, kako god to zvučalo. Pokažite zainteresovanost i smirenost, razmislite o svakom pitanju koje vam je postavljeno i ispravite kičmu. Ovo poslednje će vam značiti svakako, dobili posao ili ne.
Autorka: Teodora Janković
Fotografija preuzeta odavde.