Zašto baš Preletačević sa nadimkom Beli? Prezime Preletačević potiče od reči preletač. Poznato je da srpska istorija ima mnogo preletača – iz četnika u partizane, iz nacionalista u evropejce, iz jedne stranke u drugu. Kada je Luka Maksimović razmišljao koje umetničko ime sebi da dodeli, izbor je pao na Preletačević, zbog ovih stranačkih preletača, jer ih u novijoj srpskoj istoriji ima mnogo. Ljubiša je ime koje verovatno ne nosi neku skrivenu poruku, a nadimak Beli... Isto. Međutim, može li se taj nadimak poistovetiti sa čuvenim belim listićima?
Beli listići su glasački listići koji su precrtani, prepuni švrljotina, na kojima je nacrtan Paja Patak, ispisana neka motivaciona poruka ili pod sledećim rednim brojem stoji ime glasača jer smatra da je bolji od svih drugih. Ovakvi listići nastaju jer glasač nema za koga da glasa, svi su isti, lopovi, izdajice, uništiše državu, a onda kada pobedi onaj koji mu se najmanje od svih „zla“ sviđa, postaje aktivan na internet portalima i objašnjava da taj koji je pobedio srlja u propast a vuče i Srbiju sa sobom. To sve ne bi bilo čudno da on nije imao mogućnost da učestvuje u promeni, ali je istu iskoristio napisavši preko celog glasačkog listića „lopovi“. Zašto su svi lopovi samo on zna – a to je čuo preko sredstava informisanja koji pojedine kandidate tako nazivaju. Naravno, dobra strana je što je on beli listić i za one koji propagiraju lopovske karakteristike drugih kandidata (za njih ne glasa jer mu se ne dopadaju) i tako dolazimo do začaranog kruga.
Da li je Luka Maksimović odlučio da utiče na bele listiće svojim novim umetničkim imenom Ljubiša Preletačević – Beli i ujedno pokaže da za sve ljude postoji neko kome mogu verovati. Njegova stranka Sarmu Probo Nisi je na lokalnim izborima u opštini Mladenovac osvojila drugi broj odborničkih mesta sa listom Beli – Samo Jako. U suštini, sam naziv stranke je smešan, simpatičan, zabavan, satiričan, ironičan, kako god ko želi. Činjenica je da niko iole ozbiljan neće nazvati stranku Sarmu Probo Nisi, ali s druge strane, postoje oni koji stranku nazivaju naprednom i ozbiljni su povodom toga. Zbog Ljubišinog naziva stranke, izjava i programa mogu se videti različiti komentari poput “isti Srećko Šojić, ovaj se šali, a mi tonemo, zar da ovaj bude na vlasti, neozbiljan je” i tako dalje i tako dalje. Isti ti ljudi kao da ne vide ko im se trenutno nalazi na vlasti ili je bio vodeći čovek države do pre par dana pa Belog nazivaju neozbiljnim i neadekvatnim. Tako Beli odlučuje da se kandiduje za predsednika. Sakuplja dovoljan broj potpisa, međutim, neozbiljne potpise ne primaju jer ispred naziva građanskog pokreta Beli – Samo Jako, ne stoji “Grupa građana”. Pokazalao se da, po zakonu, to nije neophodno jer i bez navođenja da se radi o grupi građana, građani i dalje znaju kome su dali svoje potpise za kandidaturu. Beli postaje kandidat za predsednika pod rednim brojem 5, a ostalim kandidatima i samim predsedničkim izborima smo pisali ovde.
Beli je onaj predsednički kandidat koji nema iza sebe karijeru preletača, političara, govornika, ministra. Njegova uloga, u najvećoj meri, jeste da utiče na one koji uporno pričaju da nemaju za koga da glasaju pa na izbore i ne izlaze ili izađu pa svoje poverenje poklone Paji Patku. On je nešto poput Robina Huda, odatle i jedan slogan „Sirotinja uzvraća udarac“. Svi se trude da mu ne pridaju značaj, ali izgleda kao da ga se pojedini ljudi plaše. Nazivaju ga čak i sociološkim fenomenom, ekscentrikom, ali i Mustrom za revoluciju. Bar tako kažu oni koji svakog jutra najavljuju državni udar. On priča narodnim jezikom, sebe naziva precednikom, padeže zaboravlja, glasovne promene su mu strane a opet, uspeva da se kandiduje za predsednika. Kako mu to uspeva, kad se zna da ljudi poklanjaju svoje poverenje naprednim i pismenim ljudima? Uspeva mu tako što pokaže da su u dubini duše svi oni Beli, samo se dobro maskiraju.
Ljubiša Preletačević je slika i prilika onoga što trenutno zaista vidimo na političkoj sceni. Pokušavaju da ga blate i provlače po tabloidima ali ne uspevaju, jer njega za to nije briga. Kao što neki rekoše, on je ekscentrik, a takav čovek ne brine baš o svojoj reputaciji jer je neozbiljan. Ozbiljni ljudi brinu o svojoj reputaciji i zato se pojavio Beli da pokaže da nije potrebno biti ozbiljan da bi bio predsednički kandidat. Zato se njega pojedini plaše, jer smo na prošlim predsedničkim izborima videli dokle neozbiljnost može da dovede. Kako drugačije uticati na ljude nego humorom, bilo da je on crn ili Beli.
„Tako su proticali dani mirno, nečujno, tromo, dok se jednog dana ne poremeti ravnoteža društvene harmonije. Mlad čovek izda na javnost zbirku svojih pesama“. Tako je pisao Radoje Domanović. Da je prisutan danas, zbirku pesama zamenila bi kandidatura na predsedničkim izborima. To će valjda uzdrmati učmalu Srbiju.
Autorka: Kristina Milošević
Fotografija je preuzeta odavde.