Šta se to desilo 16. marta da podigne ceo Novi Sad na noge?
Šta je nateralo 200 duša da ustane iz kreveta 19. marta i da se okupi ispred zgrade između Dunavske ulice i Trga republike?
Zbog čega su to Novosađani/ke ogorčeni?
Jedina Istina je to da Novi Sad treba da postane Evropska prestonica kulture. Jedina Istina je nastala 2009. godine, uz pomoć francuskog umetnika Remeda i dva novosadska umetnika, Dušana Bjeljca i Mrdaka Luburića, a 2017. godine je fizički nestala, uz pomoć nepoznatih “umetnika” koji su našli za shodno da autorstvo svoga umetničkog dela skromno ostave u tajnosti. Svima kojima su želeli da nešto kažu, nisu ostavili prostora za to pre svog akta. Nisu dozvolili peticije (kao ranije), niti su dozvolili pobune i kritike. Nisu dozvolili da Jedina Istina ostane, ali su dozvolili da ispliva na površinu.
Zanimljivo je što se polemika i dalje nastavlja baš na tom istom, prekrečenom zidu. Kako i dalje nije pronađeno ko je to odgovoran za ovakvo maslo, drugog načina nije ni bilo. Sedamnaestog marta oko 6 sati, osvanula je poruka u vidu oslikanog muškog polnog organa, koja bi već oko 22h bila prekrečena. Isto se opet desilo, dok nepoznati konačno nisu odustali nakon trećeg iscrtanog. Iako sve potencijalno odgovorne institucije za ovaj “zločin” negiraju svoju participaciju u istom, sam čin nije bilo moguće ostvariti bez njih. Zna se ko vuče konce, odnosno četkice i valjke.
Mural Jedina Istina nalazio se na zidu pored Vladičinog dvora. Sama Srpska pravoslavna crkva je negodovala više puta zbog samog murala, tvrdeći da predstavlja “demonske pojave”. Mural je oslikan na inicijativu organizatora Festivala uličnih svirača (FUS), a zanimljivo je da sam Dvor više puta negodovao na “umetničke performanse” koje su se dešavale u bliskom krugu Dvora – na primer i na Zmajeve dečije igre.
Međutim, Jedina Istina je sledeća:
“Prve obrise crteža sam zamislio noć uoči mog prvog dolaska u Novi Sad, dok sam razmišljao o tom ogromnom praznom prostoru. Video sam lik velike figure, nadljudske veličine kako manipuliše ljudskim bićem kao marionetom dok to ljudsko biće manipuliše drugom marionetom. Ovaj mural za mene predstavlja odnos između čoveka i velikih sila moći koje upravljaju svima nama. Ovde želim da pokažem da ne postoji jedna istina, već je jedina prava istina ona koju svako od nas nosi u sebi, do koje je došao svojim životnim iskustvom i unutar samo sebi svojstvenog konteksta. Dakle, naslikao sam jednu veliku crnu figuru koja predstavlja moć, sistem, ili bilo kog predstavnika moći i sistema koji pokušavaju da nam nametnu put koji treba da sledimo ili način života koji treba da vodimo. Ova figura je crna da bi se naglasilo njeno prisustvo, crno kao vidljivo i nevidljivo. Ona je nevidljivo prisutna. Ta crna figura ima na sebi belu maramu, čistu kao istina i drži knjigu istine, knjigu u kojoj je ispisan put kojim treba da idemo. Ona ima dve glave koje simbolišu dva lica, dve strane čoveka. Tog istog čoveka koji kleči pred silama moći ponizan, predstavio sam belom bojom koja simboliše nevinost. Njegova senka narandžaste boje (simbol za kreativnost i otvorenost duha) diže se da ga spase i seče uže vraćajući mu slobodu. Slobodu da misli i da veruje u svoj put. Bela zvezda, simbol svetlosti i rođenja donosi nadu."
Ono što Jedina Istina zapravo jeste Remed je, pošto je predstavio muralom, morao da iskaže i pisanom rečju. Baš zbog toga, ona će zauvek ovakva.
Autorka: Milana Veljko
Fotografija je preuzeta odavde.