Sam pojam vršnjačkog nasilja se sve češće može čuti na televiziji dok je, istovremeno, pojam koji školski pedagozi, nastavnici i okolina olako shvataju. Vršnjačko nasilje je zlostavljanje vršnjaka od strane (školskih) drugova. Uglavnom je karakterističan za osnovne i srednje škole i ostavlja trajne posledice po zlostavljanog, upravo iz razloga jer se radi o deci koja još uvek nisu dovoljno zrela da bi se izborila sa tim. Najčešći motivi za ovakvo ponašanje jesu različitosti, na primer, drugačija boja kože, vera, fizički izgled ili loše materijalno stanje, ili jednostavno – razloga nema, dete je samo odabrano da bude zlostavljano. Sastoji se u ismevanju, ponižavanju, vređanju, neretko i batinama. Na kraju, ukoliko se detetu ne pruži adekvatna pomoć, vršnjačko nasilje dovodi do tragičnog ishoda.
Uzrok postojanja ovog sve izraženijeg društvenog problema jeste nedostatak vaspitanja kod dece, odnos sa roditeljima koji se bazira na vređanju i omalovažavanju, na osnovu čega deca počinju da pate od kompleksa niže vrednosti i samim tim pokušavaju da steknu simpatije svojih drugova napadajući slabije od sebe. Međutim, neretko se može dogoditi da zlostavljač postane i dete koje nema porodičnih problema, ali njegov obrazac ponašanja kreiraju drugi. U tim slučajevima deca još uvek ne znaju da procene ko su pravi prijatelji pa pristaju da budu zlostavljači da bi se uklopili u drušvo. Ovo su izuzetno kompleksna psihološka pitanja koja se zanemaruju prilikom ispitivanja konkretnih slučajeva. O temi vršnjačkog nasilja smo već pisali na portalu, a u nastavku sledi više o digitalnom nasilju, koje sve više uzima maha.
Digitalno vršnjačko nasilje je zlostavljanje vršnjaka od strane (školskih) drugova i to putem elektronskih uređaja, interneta i društvenih mreža. Većina dece danas, od trenutka kada krenu u školu, znaju da koriste kompjuter, telefon i internet. Uglavnom roditelji ne kontrolišu svoju decu, ne znajući šta ona na internetu rade i kako koriste svoje slobodno vreme. Isto važi i za profile na društvenim mrežama, poput fejsbuka i instagrama. Najpopularnije društvene mreže omladina vrlo često koristi za vršenje nasilja nad drugovima, a dodatni problem jeste to što su takve stvari javne i može ih videti ogroman broj ljudi. Na koji se način to čini zavisi od slučaja do slučaja. Ono što se najlakše primeti jesu komentari u vidu uvreda, prozivki i omalovažavanja. Međutim, vrlo često se ide i korak dalje, pa dolazi do izbacivanja različitih slika ali i snimaka uznemirujućeg sadržaja na kojima dete biva pretučeno i vređano, ili se sve to prenosi uživo. Jedan od načina jeste i pravljenje lažnih profila, sa imenom i prezimenom zlostavljanog, koji služe za ispisivanje različitih komentara i postavljanje slika koje vređaju dete. Neretko se dešavaju i pretnje, koje mogu biti samo verbalno nasilje ali se i vrlo lako transformisati u fizičko. Zbog činjenice da roditelji često ne kontrolišu dečije aktivnosti na društvenim mrežama, ne mogu ni znati šta se dešava pa samim tim ne mogu ni pružiti pomoć. Dete se povlači u sebe, izbegava druženje i školu, a roditeljima se ne obraća za pomoć zbog stida ili iz straha.
Iako su društvene mreže sastavni deo interneta, pojedine stvari se na istom mogu izdvojiti kao posebna kategorija. Igrice, četovanja, pretrage, različiti tekstovi i opisi takođe su podjednako opasni po decu. Poslednjih meseci kao jedan od najboljih pokazatelja različitih opasnosti koje vrebaju na internetu jeste Plavi kit. U pitanju je igrica koja, navodno, dolazi iz Rusije i sastoji se od specifičnih zadataka koje dete mora da izvrši u roku od 50 dana. Zadaci su gledanje horor filmova ili samopovređivanje izrezivanjem oblika plavog kita oštrim predmetom, dok je poslednji zadatak – samoubistvo. Smatra se da je ova igrica navela na samoubistvo desetine mladih širom Evrope. Međutim, nigde nije zvanično potvrđeno da je ova igrica uopšte postojala i smatra se da su ta samoubistva samo niz nesrećnih slučajeva. Bez obzira da li se radi o lažnoj ili istinitoj priči, zaista je neophodno posvetiti više pažnje tome kako deca koriste internet i u koje svrhe.
Na teritoriji Srbije postoji mnogo primera vršnjačkog nasilja, uključujući i virtuelno. Trinaestogodišnjakinja iz Šapca je godinu dana zlostavljala dve vršnjakinje preteći im smrću preko Jutjuba. Šesnaestogodišnju devojku iz Lebana pretuklo je pet vršnjakinja. Četrnaestogodišnjakinja iz Vrnjačke Banje izvršila je samoubistvo 2014. godine, skočivši sa petog sprata nedovršenog hotela, zbog uvredljivih poruka koje su joj slale školske drugarice putem društvenih mreža.
Slučaj koji je Srbiju najviše potresao jeste slučaj četrnaestogodišnjeg Alekse Jankovića iz Niša koga su vršnjaci godinama zlostavljali, dok su škola i svi oni koji bi trebalo da budu zaduženi za njegovu bezbednost, ćutali. Pored stalnog fizičkog nasilja, preživljavao je i virtuelno, gde mu je prećeno da će biti pretučen, dok su deca lajkovima to podržavala. Aleksa je izvršio samoubistvo, jer nije umeo da pronađe izlaz iz situacije u kojoj se nalazi.
Slučaj Alekse Jankovića pokrenuo je inicijativu za usvajanje Aleksinog zakona, koji bi sprečavao vršnjačko nasilje. Nasilnik bi bio suspendovan iz škole do 30 dana dok bi mu se u međuvremenu pružila stručna pomoć. Ovim zakonom takođe je predviđena sankcija u vidu otkaza i oduzimanja licence za nastavnike i stručna lica koja ne prepoznaju nasilje. Nacrt zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja predviđa uvođenje novčanih kazni za roditelje čija deca učestvuju u vršnjačkom nasilju. Takođe, u saradnji sa UNICEF-om stvorena je fejsbuk aplikacija pod nazivom Biraj reči, hejt spreči, gde bi se deca, žrtve vršnjačkog nasilja, mogla obratiti za pomoć i savet.
U Velikoj Britaniji postoji niz zakona koji se bave bilo kakvom vrstom virtuelnog uznemiravanja i koji adekvatno štite svoje građane, bez obzira na uzrast. Francuska dosta pažnje poklanja politici škola, smatrajući da one same treba da spreče vršnjačko nasilje odgovarajućim pravilima i sankcijama. Hrvatska i Slovenija takođe imaju u planu donošenje zakona koji će se baviti vršnjačkim nasiljem, konkretno, digitalnim kao podvrstom.
Postojanje velikog broja zakona posvećenih ovoj problematici nikada neće u potpunosti iskoreniti nasilje nad vršnjacima. Pre svega bi trebalo da roditelji posvete više pažnje svojoj deci i da, umesto modernih telefona deci pruže više ljubavi i nauče ih pravim vrednostima. Slučaj Alekse i mnoge druge dece širom sveta posledica su svih loših stvari koje doba moderne tehnologije sa sobom nosi. Modernizacija je dobra, ali ona ne podrazumeva samo moderne igrice i aplikacije. Društvu je potrebna modernizacija svesti.
Autorka: Kristina Milošević