Kako da napraviš pravi korak od školske klupe do prvog posla?
Od samog početka našeg školovanja nastavnici i profesori insistiraju na učenju radi budućeg zaposlenja, ali taj prelaz iz sveta obrazovanja u svet rada nije ni malo lak. Iz iskustva mogu da kažem da nikakvo učenje i teorija ne može da zameni praksu. Najbolje se uči upravo kroz obavljanje aktivnosti i zadataka koji će biti deo tvog posla. Način na koji ovo možeš postići, čak i u učionici, što je odlična priprema pred prelazak u stvarni svet, jeste simuliranje upravo onoga što ćeš zaista i raditi. Ovako ćeš u sigurnom okruženju, sa ljudima koje poznaješ i među kojima si opušten/a, vežbati i sticati dragoceno iskustvo. Meni je ovo pomoglo, jer sam, kada sam se zaista našla u istoj takvoj situaciji na praksi, osećala mnogo više samopouzdanja. Mogla sam da pretpostavim šta se očekuje od mene i osećala sam se sigurno, kao da držim sve konce u rukama.
Osnovni problem koji ja prepoznajem jeste organizacija naših programa obrazovanja, kako u srednjim školama, tako i na fakultetima. Smatram da se veoma malo pažnje posvećuje praksi. Otuda neuspeh u pronalaženju ili u samom radu. Ovim ne govorim da je teorija manje bitna, ona je osnova svega, pa samim tim i najbitnija za bilo koju profesiju. Prepreku vidim u kasnom uvođenju prakse ili bar izostavljanje stvaranja potrebe i svesnosti kod učenika i studenata za istom. Zato je bitno da prvi potez povučeš TI!
Po prirodi me krasi radoznalost i glad za gomilom znanja iz različitih oblasti. Na taj način sam već u srednjoj školi shvatila da postoje mnoge konferencije, seminari i treninzi koje mogu da posetim. Ovako počinješ da gradiš svoju profesionalnu karijeru i stičeš relevantna iskustva. I ovo je nešto što će svaki poslodavac gledati i ceniti, pa čak i tokom prijave za praksu. Rana iskustva kao što su vannastavne aktivnosti, volontiranje i posećivanje stručnih događaja jesu most koji te vodi prvoj praksi i poslu.
I na studijama, pred tobom će se neprestano nalaziti hrpa knjiga i obaveze koje će rasti. I sama sam bila na tom mestu, kada su sve obaveze ogromne i kada se nema vremena ni za šta. Pa zamisli, još i da volontiraš?! Eeee, ovako, sad slušaj! To je iluzija i rezultat loše organizacije i nedostatka volje. Sa praksom je bitno početi što pre. Različiti studijski programi to dozvoljavaju više ili manje, najviše zbog nivoa znanja i profesionalnosti koji je neophodan da bi mogao/la da radiš svoj posao. Čak i na prvoj godini možeš naći prakse i volontiranja sa polovinom ili fleksibilnim radnim vremenom na kojima ćeš imati pomalo dodira sa budućom strukom. Na početku ćeš verovatno obavljati jednostavne poslove, popunjavati papire i pomagati, ali ćeš imati prilike da gledaš i posmatraš. Na početku se najviše tako uči. Ono što poslodavac gleda i vrednuje jeste tvoja motivacija, najviše tada kada radiš gomilu dosadnih stvari. Tako se vidi koliko ti je stalo i koliko su ti ozbiljne namere. Naglašavam, treba se dokazati, ali ne i dozvoliti da te neko iskorišćava. Ono što je mene najviše kočilo da sa praksom krenem mnogo ranije jeste to što sam smatrala da nemam dovoljno znanja, jer sam tek na početku studija. Najčešće, to nije istina!
Još jedan od važnih saveta, a i razloga zašto mnogi kasnije počinju sa pronalaženjem prakse, jeste nedovoljna informisanost. Ja nisam znala šta ja sve mogu da radim i gde mogu da radim kada završim svoje studije. Niti mi je neko rekao, niti sam ja pitala! Tek kada sam shvatila koje mogućnosti imam i iskristalisala šta je ono što želim, praksu sam pronašla kroz par meseci. Naravno, praksa nije pala sa neba, nije bila obezbeđena od strane fakulteta ili rođaka treće koleno. Sada sam znala gde da gledam i tražim, pa i tamo gde nije bilo ponuda, ja sam slala mejlove i biografije. Pa da vidimo koliko dobro umeš da se raspitaš, istražiš i dokle doseže tvoja istrajnost.
Kada sam počinjala, znanje sa fakulteta svakako je bilo dragoceno, a mnogi seminari i skupovi izgleda nisu bili gubljenje vremena. Videćeš tada da ocena nije bitna, ali je znanje i te kako bitno. To je ono što će te odvojiti od drugih. Od najjednostavnijih zadataka, visokom motivacijom sada sam došla do toga da sam skoro potpuno samostalna. I to je veoma dug proces. Moraš shvatiti da ne možeš dobiti sve i odmah, jer je učenje ono što traje. Gde god da si na praksi, samo je na tebi da izvučeš iz nje najbolje što možeš. I kada se najmanje nadaš, ono što imaš u sebi primetiće i drugi oko tebe. Ipak, ti si jedina osoba koja sebi može da stvori izazov, pravu priliku i poploča profesionalni put ka uspešnoj karijeri.
Beogradska otvorena škola i Krovna organizacija mladih Srbije obeležavaju ove godine po prvi put u Srbiji Dan praktikanata. Događaj povodom obeležavanja ovog značajnog dana održaće se 10. novembra 2017. godine u Beogradu na Platou kod Filozofskog fakulteta, od 12 do 14 časova. Tokom događaja biće održan simbolični performans pod nazivom #NeBurekPraksa.
Uključi se i ti u kampanju podeli svoje iskustvo sa prakse, šeruj naše postove i dođi u petak, 10. novembra, da zajedno označimo Dan praktikanata.
I ne zaboravi da koristiš heštegove: #MojaPraksa, #NeBurekPraksa i #InternsDay.
Autorka: Ana Ivanov