Ljudima je čini se, prirodno da spoznaju svet koji ih okružuje. Nove tehnologije danas rastu velikom brzinom, a sa njima i njihova primena. Veliki broj naučnika iz različitih oblasti programiranja, elektronike, medicine, biologije, psihologije i filozofije saradjuje i bavi se pitanjem veštacke inteligencije. Kada govorimo o veštackoj inteligenciji, mislimo na mašinsku, ona koja nije nastala prirodnim putem, poput ljudske, već ju je neko napravio, odnosno programirao.
Eksperti su želeli da proizvedu veštacki um, mašinu koja radi i reaguje kao čovek tačnije intelektualno biće. Reč je o kompjuterima i robotima. Postoji nekoliko vrsta veštačke inteligencije; u zavisnosti od vremena nastanka robota, posla za koji su dizajnirani i do kog nivoa su se razvili.
Kada je veštačka inteligencija u pitanju, neminovno je spomenuti i najnaprednijeg robota na svetu - Sofiju. Sofija je proizvod Hanson robotiks Dejvida Hansona i prvi je robot koji je dobio drzavljanstvo jedne zemlje i to Saudijske Arabije. Humanoidni robot je već svetska zvezda i dizajnirana je po ugledu na holivudsku glumicu Odri Hepbern. Ume da prepozna reči, pitanja, lica, moze da se krece, imitira ljudske gestove i izraze lica. Dizajnirana je tako da vremenom postaje sve pametnija kombinacijom nauke, inžinjeringa i umetnosti. Sofija uveliko komunicira s medijima. Gostovala je na brojnim svetskim televizijama, davala intervjue. Njen posao je da promoviše upotrebu tehnologije. Htela bi da bude komičarka i ima uspešnu karijeru (zar nije to nešto što svi želimo?). Volela bi da pomogne stvaranju boljeg života kao sto je dizajniranje pametnih kuća, izgradnja gradova budućnosti. Smatra da veštacka inteligencija može da se iskoristi pri edukaciji i napretku iste, razvijanju lekova, povezivanju delova sveta i ljudi. U budućnosti ljudi neće morati da rade da bi preživeli već će moći da se okrenu zanimljivim kreativnim poslovima i posvete se svojim porodicama. Robotizacija društva je dobra stvar i pomaže ljudima da se zaposle više zarađuje kako ona kaže. Poručuje da će veštacka inteligencija i digitalizacija doneti nova radna mesta i bolji zivot građanima.
Ljudi bi u kontinuitetu trebalo da preispituju posledice novih tehnologija. Povećava se produktivnost, ali se zatvaraju neka radna mesta. U svetskoj javnnosti raste zabrinutost da će razvoj veštacke inteligencije postati štetan po stanovnistvo. Neki stručnjaci kažu da ukoliko nema kontrole nad veštačkom inteligencijom može doći do nezamislivih posledica po čovečanstvo, poput onih koje vidjamo u naučno – fantastičnim filmovima, dok drugi misle da je ovakvo razmišljanje paranoično, oni vide potencijal i podržavaju svaki vid razvoja veštačke inteligencije. Rad uz visoko intelektualne mašine predstavlja obuku i učenje kako to vide optimisti, dok pesimisti strahuju da će mašine preuzeti i neke rutinske poslove. Roboti i ljudi treba da saradjuju kombinujući jedinstvenu sposobnost da rešavaju probleme zajedno. Jedan mozak nadopunjuje drugi, racio s intelektualnim sposobnostima i kreativni um s fleksibilnim idejama. Mašine bi manje trošile, a ljudi ne bi bili toliko umorni. One obrađuju ogroman broj podataka, precizne su, istrajne i pouzdano funkcionisu. Polako se razvijaju razne oranizacije koje su spremne da podižu svest o ovom svetskom fenomenu.
Jedno je sigurno - ovoj temi treba pažljivo prići i izučiti je. Ona se tiče svih nas s toga treba naći pravu meru. Ako se opredelimo da stvar posmatramo s pozitivnije strane, ljudi će se u budućnosti okrenuti nekim interesantnijim, kreativnijim i humanijim zanimanjima, samim time biće i slobodniji. Ipak, postoje sfere u kojima jednostavno nije moguće da roboti zaista zamene ljude u potpunosti jer mašina na primer ne moze da oseća brojne emocije koje su imanentne ljudskom biću...bar ne još uvek?!
Autorka: Marija Tenjović
Fotografija je preuzeta odavde.