Mingl kutak

Nismo huligani, al’ jesmo u tami

Nismo huligani, al’ jesmo u tami

Medijski sadržaji za mlade su veoma oskudni, a tamo gde postoji kvantitet, neretko nedostaje etički kodeks izveštavanja. Prisutnost mladih u medijima često je stigmatizovana negativnim stereotipima i dominantnim senzacionalističkim vestima. Na početku, važno je da postavimo pitanje: Da li omladinske teme i aktivni mladi ne postoje, ili je prisutna opšta nezainteresovanost za informisanje i istraživanje potreba ove ciljne grupe?

Mladi u medijskom ogledalu (FOTO + VIDEO)

Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) objavila je, sada već tradicionalnu analizu Mladi u medijskom ogledalu 2020, koja istražuje izveštavanje o mladima u mejnstrim medijima, način izveštavanja omladinskih medija i Youtube scenu u Srbiji.

Trend povećanja sadržaja o mladima u mejnstrim medijima, ne bi trebalo nužno posmatrati kao pozitivan trend, jer je broj objava uslovljen kako društveno-političkim kontekstom, tako i temama koje obrađuju ovi mediji. Među aktuelnim temama, apsolutnu dominaciju ima ona koja se odnosi na bezbednost mladih, kada se izveštavanje olako premešta na teren crne hronike.

Obratimo li detaljnije pažnju na novinske tekstove tradicionalnih medija, primetićemo da su mladi najčešće akteri koji su ili počinioci, ili žrtve nasilja. Trka za profitabilnim mestom na tržistu medija za posledicu ima oglušavanje o osnovne etičke standardne profesionalnog postupanja novinara, na koje obavezuje Kodeks novinara Srbije. Rezultat ovoga jeste da se mladi u 2/3 slučajeva prikazuju u negativnom kontekstu, a primetan problem pri izveštavanju jeste i narušavanje prava na privatnost i zaštitu ličnih podataka. U vremenu kada smo postali vizuelni primaoci sadržaja i kada tekstu i objavi posvećujemo svega nekoliko sekundi naše pažnje, opravdana je težnja za većim privlačenjem publike. Međutim, prisutnost mnoštva medija, kao i novih izvora informisanja, ne sme dovesti do toga da klikbejt naslovi postanu najrasprostranjeniji oblik manipulacije.

Prostor koji mladima omogućava da budu proaktivni i informisani jesu omladinski mediji u našoj zemlji. Omladinski mediji mlade ne posmatraju isključivo kao dekadentu grupu, imaju veći tematski diverzitet i spremni su na aktivan dijalog sa ovom ciljnom grupom. Kada se radi o lokacijima događaja o kojima se izveštava, neophodno je da i ovi mediji obrate pažnju i na mlade u lokalnim zajednicama širom Srbije, uzimajući u obzir da neke njihove potrebe nisu iste kao kod njihovih vršnjaka u urbanim sredinama. Takođe, potrebno je da se omladinski mediji posvete svojim komunikacionim planovima na društvenim mrežama, kao i izbegavanju korišćenja naslova koji se ne odnose na samu suštinu teksta.

Koji su novi izvori informisanja kod mladih i kako moja strina utiče na njih?

Među mladima, sve je manje zainteresovanih za štampane medije, a prednost dobijaju društvene mreže kao glavni izvor informisanja. Mladi kao ciljna grupa najviše slobodnog vremena provode na Facebook-u, Instagram-u, Snapchat-u, TikTok-u i drugim aplikacijama, a takođe pokazuju i spremnost da sa jedne aplikacije migriraju na drugu usled povećane prisutnosti starijih ljudi na istoj. U prevodu to znači: Ne želim da me strina blamira u komentarimana Fejsu, radije ću vreme trošiti na Instagram Reels-u.

Zašto nam je ovo važno?

Novinarska profesija jeste pre svega jedna dinamična i fluktuirajuća delatnost koja zahteva ad hoc priladođavanje situaciji i koračanje uz nastale trendove. Treba imati u vidu da najbolji kreatori sadržaja za mlade mogu biti upravo mladi ljudi, kojima treba otvoriti vrata za usavršavanje njihovih znanja i veština i omogućiti im adekvatan mentorski proces.

Mladi novinari i novinarke, ne samo što nemaju prostora za svoje kreativno izražavanje, već i te kako osećaju posledice sve prisutnijeg negativnog diskursa o bavljenju ovim poslom. Loš glas ove profesije i uloge medija, neminovno su povezani sa stanjem demokratije u našoj zemlji, slobodom medija i (auto)cenzurom.

Nismo huligani, al’ jesmo u tami

Iako mladi u Srbiji znaju biti pasivni i nezainteresovani za važne društvene teme, ipak postoji njihova tendencija o kontinuiranom informisanju i izbegavanju fake news-a. U ovom svetlu važno je istaći značaj što ranijeg medijskog opismenjavanja mladih, kako bi mladi kritički promišljali o informacijama koje dolaze do njih. Međutim, medijski sadržaji prilagođeni mladima često su odraz volje entuzijastičnih pojedinaca, te bi država trebalo aktivnije da poradi na kreiranju potrebnih politika.

Mediji u Srbiji treba da obrate pažnju na svoje tendencije o zauzimanju ekstremnih stavova pri infomisanju kada se o mladima izveštava ili u izuzetno negativnom, ili u upadljivo pozitivnom kontekstu. Nisu svi mladi problematični, nasilnici, nezainteresovani, spremni da saboritaju epidemiološke mere u vreme pandemije i čine zločine. Ali takođe, nisu ni svi mladi geniji, uspešni naučnici ili sportisti.

Ako na mladima svet ostaje, o mladima, njihovim potrebama, pravima i položaju treba pričati. Treba razgovarati što češće i nepristrasnije, a naročito  treba obratiti pažnju na važnost informisanja i uključivanja u procese i mladih iz manjih lokalnih zajednica i mlade pripadnike/ce osetljivih grupa.

Mi smo tu – primetite nas!

 

Autorka: Jelena Dadić

Najnovije