Mingl kutak

Mingl intervju: Marija Pecić - Volela bih da verujemo žrtvama nasilja

Mingl intervju: Marija Pecić - Volela bih da verujemo žrtvama nasilja

Dan sećanja na žene žrtve nasilja je iza nas, a u našoj zemlji je od početka januara u porodičnom nasilju stradalo čak osam žena. O osnaživanju žena, ženskim pravima i njihovoj borbi za jednakost, razgovarali smo sa Marijom Pecić, grafičkom dizajnerkom čija je nedavna serija radova inspirisana upravo ženama, ženskim borbama i lepotom.

Na instagramu poznata pod nadimkom @ascoolaskimdeal, Marija neretko koristi svoj instagram da razgovara o važnim društvenim temama, a kako sama kaže, čini to uz politiku da se ne raspravlja sa dežurnim internet zlostavljačima i na taj način čuva svoj mir u online svetu. O svemu tome, kao i o njenom kreativnom procesu, inspiraciji i umetničkom radu saznaj više u intervjuu.

Instagram koristiš kao platformu da pokreneš važne društvene teme – kolika je zaista moć socijalnih mreža, da li one mogu da budu pokretač promena?

Sigurna sam u to. Danas je lakše nego ikada ljudima „podmetnuti“  teme, zato je bitno voditi računa šta servirate. Rekla bih da je odgovornost početna tačka svakog javnog obraćanja i volela bih kada bi ljudi više mislili o tome.

Brojne su društvene teme o kojima si otvoreno govorila na svom Instagram profilu – od očuvanja životne sredine, preko podrške silovanim ženama do borbe protiv homofobije. Koja je do sada imala najveći odziv i izazvala najburnije reakcije?

Ženska prava i borba protiv nasilja su nešto što ljude dosta pokreće na reakciju. Mreže pre svega pružaju dobru platformu za bazičnu edukaciju pa ako bar jedna osoba na mom profilu pročita nešto što do tada nije znala i to pokrene proces preispitivanja, meni je to dovoljno. Negativna strana ove vrste aktivizma su neizbežni online zlostavljači i svađalice, zato je moja politika da se ne raspravljam i ne odgovaram na provokacije, tako čuvam zdrav razum na internetu.

Da li misliš da mi mladi danas koristimo društvene mreže isključivo kao platformu za zabavu ili i za informisanje i diseminaciju važnih društvenih i političkih informacija?

Mislim da je sada već jasno da mladi danas koriste društvene mreže za apsolutno sve. Volela bih ipak da se informacije sa društvenih mreža ne uzimaju tek tako zdravo za gotovo jer brzina protoka informacija, iako često korisna, ponekad može da bude i pogubna.

Da li umetnost može da odigra ulogu u osvešćivanju javnog mnjenja i aktivira građane?

Mogla je oduvek, može i danas. Umetnost je najprostije rečeno reakcija i kao takva može da ispriča priču, a često i da pokrene promenu.

A sada, da porazgovaramo o tvom umetničkom radu. Kako bi opisala jedan svoj kreativni proces?

Uh, najpoštenije je reći da ga nema! Ranije sam zamišljala da se rad dešava nakon što dođe iznenadna inspiracija ali istina je da inspiracija zaista dolazi tek kada sedneš da radiš. To je za mene često problematično jer se mnogo puta ne osećam dovoljno motivisano da nešto počnem. Moj kreativni proces je dakle neka povuci potegni varijanta, uvek drugačiji, ali svejedno uvek uživam u njemu.

Gde inače pronalaziš inspiraciju?

Dan mi počinje i završava se muzikom, tako da je to moj glavni izvor inspiracije za sve što radim. Veoma sam nostalgična, pa se često desi da moja inspiracija vuče korenje iz mog ličnog iskustva i nekih događaja koji su iza mene. Volim da reanimiram prošlost.

Tu su zatim filmovi, ljudi, priče u prolazu, sve može biti okidač.

Nedavno si objavila seriju radova čije su ključne reči zlato i žene. Čime je inspirisana serija You’re So Golden?

Ženama, ženskim borbama i lepotom. Želela sam da cela serija bude jednostavna i uprošćena potpuno, tako da je najveću ulogu odigrao materijal koji nedvosmisleno predstavlja vrednost žene.

Kada bi mogla da proviriš u budućnost, koja bi ženska prava želela da vidiš ostvarena?

Uh, sva? Kako je za nama nacionalni Dan sećanja na žene žrtve nasilja, volela bih da žene konačno dobiju institucionalnu podršku u slučaju nasilja koja za sada izostaje. Volela bih da verujemo žrtvama nasilja. Volela bih da se obrazovni sistem prilagodi tako da nove generacije osnažimo i edukujemo o ženskim i ljudskim pravima, pritom mislim i na dečake i na devojčice jer borba za dobar život i jednakost mora biti zajednička.

Volela bih još da žene na razgovoru za posao ne moraju da odgovaraju na pitanja o potomstvu i da ne dobijaju otkaže nakon trudnoće.

I mogla bih ovako dosta dugo nažalost jer tek smo na početku, ali verujem da možemo bolje i pametnije.

 

 

Uskoro te na Minglu očekuje još inspirativnih intervjua sa mladima koji kreiraju pozitivne promene u našem društvu. Prati naš sajt i instagram nalog.

Intervju vodila: Maja Bursać

Autor fotografija: Marija Pecić

Najnovije