Mingl kutak arhiva

Medijska pismenost - veština za 21. vek

Medijska pismenost - veština za 21. vek

Fotografija: BOŠ

Do pre nekoliko decenija, ljudi su se suočavali sa problemom kako da dođu do informacija o nekom važnom događaju, njegovim povodima, akterima, posledicama i slično. Danas, kada je sve to daleko samo jedan klik od nas mnogo je značajnije pitanje kako se izboriti sa morem podataka koji su nam svakodnevno dostupni, kako odvojiti bitne od nebitnih, a još važnije, istinite od lažnih informacija.

Upravo iz tog razloga - kako bi motivisao mlade i podstakao njihovo snalaženje u digitalnom medijskom prostoru, Oblakoder je u saradnji sa Beogradskim centrom za ljudska prava, u oktobru prošle godine, pokrenuo Anti-fejk – program osnaživanja mladih u oblasti medijske i informacione pismenosti. U okviru ovog programa su, tokom februara, organizovani besplatni treninzi, koji su za cilj imali razvoj veština kritičkog preispitivanja medijskih sadržaja. U ovom tekstu naći ćeš neke od glavnih ideja i korisnih smernica iznetih na tim radionicama.

Pored toga što su danas mediji znatno brojniji nego ranije, njihova uloga takođe je proširena, te pored informacionog, možemo razlikovati i njihov emotivni, estetski i moralni uticaj na nas, kao njihove korisnike. Kako bismo bolje osvestili ove uticaje i kritički preispitivali medijski sadržaj, pri susretu sa istim trebalo bi da postavimo sebi sledeća pitanja:

  • Ko je AUTOR objavljene vesti? – da li je to stručnjak ili neki drugi pouzdani izvor, ili pak, izvor s istorijom lažnih vesti
  • Kakav je FORMAT vesti? - koje tehnike privlačenja pažnje se koriste, npr. velika slova, senzacionalistički naslovi, provokativni vizuali
  • Kome je vest namenjena, odnosno ko predstavlja PUBLIKU?
  • Šta SADRŽAJ vesti prenosi? - koje stavove i vrednosti podstiče
  • Koja je SVRHA  vesti? - da informiše, izazove simpatije ili antipatije prema objektu vesti, pozove na akciju, itd.

Na koje sve načine nas mediji manipulišu?

O tome šta su razlozi za objavljivanje neke vesti, nije uvek lako zaključiti i oni nisu uvek tako očigledni. Zbog toga je dobra praksa da, u slučaju sadržaja koji izaziva jake emocije, uvek zastanemo i promislimo o svim ovim pitanjima. Retko kada iza ovakvog tipa vesti leži želja za objektivnim informisanjem, mnogo češće je u pitanju pokušaj manipulisanja ili, popularno rečeno, spinovanja. Spin je termin koji se koristi da označi skup različitih propagandnih trikova, a koji, uopšteno govoreći, služe tome da osobe, događaje ili proizvode predstave mnogo bo­ljim (ili mnogo gorim) nego što stvarno jesu. Na spomen medijske manipulacije, česta asocijacija jeste fabrikovanje (izmišljanje) informacija, međutim, ovakve vesti danas možemo veoma lako da proverimo i odbacimo. Zbog toga se, mnogo češće, koriste suptilnije strategije obmanjivanja, na primer:

  • tačne informacije predstavljaju se na obmanjujuć način, uz neadekvatan kontekst - npr. snimak skupa navijača predstavljen kao dokaz za proteste protiv epidemioloških mera (link)
  • meša se tačan, netačan i poluistinit sadržaj - npr. istinita informacija o mogućim nuspojavama nakon vakcinacije dopunjuje se poluistinitim predstavljanjem njihove ozbiljnosti, da bi se na kraju izveo netačan zaključak o značenju takvih reakcija
  • informacije se saopštavaju na način da promovišu određeno gledište - npr. prenaglašavanje delotvorenosti prirodnih preparata može imati za posledicu isključiv stav po pitanju lečenja bolesti
  • iznetim sadržajem se favorizuje isključivo jedna strana - npr. navođenje reformi koje je u nekoj oblasti sprovela isključivo vladajuća stranka, bez osvrta na to šta je prethodno urađeno
  • prikrivaju se ili izostavljaju važne informacije o datoj temi - npr. prikrivanje realnog broja građana koji su učestvovali na ekološkim protestima (link)

Poslednjih godina, nažalost, svedočimo tome da dezinformacije postaju još učestalije u kriznim vremenima. Tendencija da se neproverene vesti dele na društvenim mrežama, dovodi do toga da se neistine veoma brzo šire u javnosti. Posebno je upečatljivo deljenje nepouzdanih fotografija i snimaka, najčešće bez znanja o tome da oni zapravo nisu autentični. Tako smo ovih dana u prilici da vidimo kako se mnoge zastarale fotografije, snimci sa filmskih setova, scene eksplozija sa drugih krajeva sveta dovode u vezu sa aktuelnim sukobom Rusije i Ukrajine. O dezinformacijama vezanim za korona virus koje su se na ovaj način širile protekle dve godine, verovatno ni nema potrebe dodatno pisati, a ukoliko te ta tema više zanima, možeš pročitati istraživanje o tome (link), koje je sprovela Novosadska novinarska škola.

Izvor: unsplash.com

Šta ti možeš da uradiš?

Srećom, postoje načini putem kojih možeš proveriti verodostojnost fotografija koje kruže internetom. Jedna od opcija je korišćenje pretraživača Google images, gde nakon što ubaciš željenu fotografiju (može i skrinšot) ili njen URL, pretraživač prelistatava svoju bazu podataka. Ukoliko je ona i ranije objavljivana, dobićeš informacije o tome gde i kada. Po istom principu funkcioniše i TinEye, a u oba slučaja važno je da, ukoliko je fotografija uokvirena tekstom ili nekakvim drugim dodacima, pre ubacivanja u pretragu isečeš dodate delove. Ovde takođe možeš rezultate poređati hronološki, kako bi najlakše utvrdio/la kada se neka fotografija prvi put pojavila na internetu.

Da zaključimo, medijska pismenost, pored toga što podrazumeva pažljivo tumačenje medijskih sadržaja, uključuje i njihovo odgovorno kreiranje. Za novinare to znači poštovanje profesionalnih i etičkih principa definisanih njihovim kodeksom, a zahtev koji se stavlja pred nas, kao korisnike i korisnice društvenih mreža, jeste da pre deljenja informacija, uvek proverimo jesu li verodostojne. Veoma je važno da, ukoliko širimo neke vesti, to radimo samo u slučaju kada su one istinite i kompletne.

Ako posle ovog teksta poželiš da ukažeš na neku dezinformaciju i time podigneš svest o njima, uradi to uz hešteg #antifejk i @oblakodermagazin i podrži kampanju protiv širenja lažnih vesti!  

Autorka: Emilija Stojanović

Najnovije