Kao pravi knjigoljubac počela sam da je pratim davne 2017. godine na tada aktuelnom youtube kanalu Knjigatron koji je bio okrenut knjigama i književnosti. Potom, par godina kasnije shvatam da redovno pratim njene daily životne vlogove. O umetnosti življenja - brizi o sebi, organizaciji vremena, prevenciji burnout-a, content creation-u i stvaralaštvu pričala sam sa Milicom Đorđević, mladom jutjuberkom poznatijom kao Milika.
Ko je Milika?
Milika je Milica Đorđević. Ove godine treba da napuni 23 godine. Sa 16 godina počela je sa Knjigatronom – to je youtube kanal koji se bavio promovisanjem knjiga, širenjem ljubavi prema književnosti,.. Milika je prvo nastala kao Knjigatron vlogs, zato što su vlogovi moja omiljena forma – video dnevnici. U jednom trenutku je postao toliko ličan da nije više mogao da opravda taj naziv. Milika je brend koji je osnovan oko moje ličnosti što je i super i nije – to je brend koji se menja zajedno sa mnom – kroz nove perspektive, mišljenja i iskustva.
Izvor: privatna arhiva sagovornice
Kada bi u jednoj reči trebalo da opišeš čime se Milika kanal bavi šta bi rekla?
To bi bilo majndset. Propagiranje pozitivnog, zdravog razmišljanja – da li je faks, organizacija vremena, nalaženje posla – iza svega toga postoji određeni majndset. Tu imamo i običnog života, malih stvari i velikih stvari – pre svega realne spike.
Zašto Milika, koja se priča krije iza ovog nadimka?
Setim se kako me stranci zovu – kada pročitaju ime oni uglavnom kažu milika i kao hajde da probam.
Gde sve možemo da je nađemo i pratimo njen sadržaj?
Milika je pre svega fokusirana na youtube, zato što je video forma moja omiljena forma. Takođe i na instagramu (@milikatube), obožavam fotografiju – ali uglavnom amaterski. Takođe, ima je i na Spotify-u (milica DJ), a trenutno je u procesu i podkast Komplet lepotinja – ima ga na Spotify-u i na Anchor aplikaciji.
Do sada si imala nekoliko kanala na Jutjubu. Koje su bile teme tih kanala i zašto si se odlučila da se baviš njima? Zašto su neki umrli?
Knjigatron - Sa 16 godina to je bilo u fazonu – iz ove perspektive - nisam imala društvo i imala sam previše slobodnog vremena (smeh). I kao nesigurna tinejdžerka nisam želela da se bavim nečim što je imalo veze sa izgledom, već sam mislila da krenem sa knjigama – one su sigurne.
BookTube Serbia kanal je nastao upravo iz te ljubavi prema prikazivanju književnosti. Poenta je bila udružiti snage i pokazati jedinstvo tadašnjih booktubera. Taj kanal smo činile još jedna devojka – @rezedorada i ja i tu smo radile skečeve. Nije bilo suvoparno kao recenzije knjiga – nekad je bio booktag, nekad live, q&a,. Trajao je oko godinu dana.
Onda sam se ponovo vratila na Knjigatron i tu su počeli vlogovi – i eto kako je nastala Milika. Prosto je sve bilo prirodno.
Kako je došlo do toga da kreneš da snimaš vlogove?
Pa mislim da je to bio proizvod tadašnjeg životnog trenutka – izašao si iz srednje, upisuješ faks – nova iskustva. I mislim da su tu bile prve naznake onoga da ja želim da delim svoj život sa drugima. Sve je krenulo nekako – iskreno, realno i razigrano.
Koje teme obrađuješ na aktuelnom Milika kanalu? Zašto ih smatraš bitnima za mlade?
U početku je to bilo najviše vezanu za organizaciju vremena – fakultetske teme, potom su proistekle teme self care-a, mentalnog glow up-a, a u poslednje vreme ima dosta videa okrenutih pisanju poezije i tog vida stvaralaštva.
Ne rasplinjujte se puno – nekada ceo dan odmora ne znači džabalebarenje, već ima veliku funkciju u nekoj širi slici.
Pošto si u poslednje vreme dosta govorila o konceptu burnout-a kako bi ga opisala nekome ko nije siguran šta on tačno znači?
Burnout je umor koji ne prestaje – tj. umor koji ne može da se nadoknadi snom. To je, kako ja vidim, emotivna iscrpljenost. Nekad može značiti da radiš puno onih stvari koji ti ne kvare dušu ili ne radiš dovoljno stvari u životu koje te čine srećnim, ili imaš osobu u životu koja te emotivno iscrpljuje. To je za svakoga nešto drugo. Mnogo nas preduboko zađe u to stanje – jer si u fazonu ma nije to, ili kao ma ne mogu sad da mislim o tome, imam trenutno previše obaveza. Burn out se dešava svima.
Kako prevenirati burnout?
Nisam baš sigurna. Ali naučila sam recimo da prolongiram tako što sam počela svoj život da oplemenjujem iskustvima u momentima koje provodim sama sa sobom, prisutna sama sa sobom. Sve je do mene i ništa nije do mene – time se vodim u životu. Sve što ti se dešava u životu treba prvo da proveriš šta je do tebe, šta nije do tebe – na kontu toga ćeš dobro raditi sa svojim energetskim nivoima i manja je šansa da će do burn out-a doći. Jer do njega i dolazi zbog nepravilnog rasporeda energije na izvore koji ti je ne vraćaju nazad. Prosto moramo da shvatimo da smo energetski ograničeni – svako ima svoje granice. Ono što je do tebe jeste da vodiš računa o tim granicama, postavljaš ih kad treba – samim tim će ovo stanje doći kasnije ili neće doći uopšte.
Šta bi rekla da je briga o sebi? Pošto se tom temom često baviš?
Mnogo toga – mnogo nežnosti i mnogo grubosti. Češće grubosti nego nežnosti. Ako si baš previše nežan mislim da iz te nežnosti ponekada može da proistekne iluzija ili neka vrsta pogrešne slike o samom sebi. Treba sebi oprostiti, ali neke stvari treba sebi i da zameriš ako si pogrešio. Tako da sam ja – samo realno prema sebi.
Kako dostići tu realnost?
Moraš vežbati. Uvek sebi postavljati pitanja – to je stvar introspekcije. Briga o sebi je konstantno suočavanje sa samim sobom – svaki dan od početka do kraja. I samo je poenta da i grubost i nežnost i realnost moraju da poteknu iz mesta ljubavi. Ne može da potekne iz frustracije. Slično je kao sa roditeljstvom. Ako potiče iz mesta frustracije ono će imati negativan efekat. Ako potiče iz mesta ljubavi imaće smisla. To je to – suočavanje grubosti i nežnosti. Realnost. Jer ako nisi realan konstantno ćeš nailaziti na zid.
Šta bi rekla da tačno ta realnost znači?
Pa na primer sedim u kafiću i pijem kafu. Sunčano je. I sunce i moje brige su moja realnost. Briga o sebi je da i te brige ne unište to sunce i da koncipiraš svoj karakter na takav nivo jačine da to sunce svejedno osetiš. To ne znači da se ti nužno odričeš tih briga – to znači biti jaka osoba.
Zato ja često pričam o toj sivoj zoni – jer smatram da se u njoj – između crnog i belog - nalazi pravi život. To je taj život u kojem ne ignorišeš svoje brige i suočavaš se s njima u potpunosti i takođe prigrliš ono što je lepo. I tu se nalazi eventualni recept za ono što se zove mir. Ali tu i priča postaje komplikovanija – jer imaš sivu zonu na mikro i makroskali – jer ti ćeš možda jednom odlučiti crno, nekad belo. Na svakodnevnom nivou stvari su ili ovakve ili onakve, ali kada se odmakneš sav taj mozaik je napravljen od belih i crnih kockica i onda u određenom rasporedu pravi sivi gradijent na makronivou.
Izvor: privatna arhiva sagovornice
Na koji način crpiš inspiraciju za pisanje pesama, kako izgleda taj stvaralački proces?
Pišem o onome što znam i osećam. I kada idem u budućnost idem zasnovano na osećanjima koje imam sada. Nemam tu potrebu da napišem nešto što kao dobro zvuči, a da zapravo to ne mislim. Crpim inspiraciju iz životnih iskustava. Tu ima dosta i srećnih i mračnih i lepih i ružnih – realnih pesama. Taj proces je veoma čudan – on nastaje kao fotografija, popijena kafa, razmenjena reč ili dodir. I onda prouzrokuje kombinaciju nekih reči u datom trenutku i onda ne može da izađe iz glave. Milion puta sam počela pesmu – napišem dva stiha – i onda znam da ću je završiti tek kad prođem još neko iskustvo. I onda kada se to izgradi u životu izgradi se i pesma. Zato mi je za tih 16 pesama i trebalo 6 meseci skoro, zato što je svaka usko vezana za život.
Šta za tebe znači umetnost?
Za mene se umetnost deli na dva tabora. Prvi jesu fotografija, film, muzika, književnost,.. A onda imamo drugi, a to je umetnost življenja. E tu sam večiti student. Jer to je sve ovo što smo do sada pričale i čemu sam najviše posvećena. Dakle – životno iskustvo, životna škola, nešto što ne možeš dobiti akademski. Umetnost življenja je pre svega majndset.
Što više dozvoljavaš da ti se životna iskustva dese ova umetnost postaje sve jednostavnija, zato što ti životna iskustva postaju sve poznatija. Samo je bitno da se stalno nešto dešava i da se ne ograđuješ od života, što vidim da dosta mladih osoba često radi.
Izvor: privatna arhiva sagovornice
Kome se obraćaš kada snimaš videe?
Kameri (smeh). Nemam ono da sad zamišljam konkretnu osobu. Ali što se ciljne publike tiče volela bih da ona bude mojih godina, a mahom i jeste – od 18 do 24, verovatno zbog životnih iskustava. Ali u suštini obraćam se svakome ko je ili prošao kroz sličnu stvar ili prolazi kroz slične stvari ili se boji da će mu se to nekada dogoditi. Nekome koga interesuje da radi na svom majndsetu.
Zašto bi ti pratila Miliku?
Dobar joj je edit videa (smeh). Pa pazi – svoja je. Ili mi se sviđa ili mi se ne sviđa. Ja bih je pratila zato što je svoja i što istraje u tome.
Šta bi rekla – koliko vremena ti oduzima Youtube i da li ga vidiš kao full time job?
Mnogo vremena mi oduzima. Mogla bih da ga kažem da se po 4-5 dana nedeljno u fulu radi. Ja verujem da on za mene može biti full-time posao. I vidim ga kao full-time, s tim što on trenutno to nije – zato što nemam ove dogovore, one dogovore – konstantne projekte pa je u tom smislu i veća fleksibilnost. Ono što se sad trudim jeste da imam taj neki radni raspored – treniram sebe. Jer smatram da će to doprineti krajnjem cilju jednog dana.
Šta bi savetovala mladima koji žele da postanu content kreatori - kako da počnu, kako da istraju u čitavom procesu?
Pre svega prvo treba da se pomire sa činjenicom da jako dugo neće zarađivati od toga. Pogotovo zato što je na youtube-u iskreno teško. Tako da početna tačka – motiv svakako ne bi trebalo da bude novac. Kad to staviš sa strane ono što treba da bude bitno mladim ljudima jeste: kome se obraćaju i šta je to čime žele da se bave. I na kraju tu treba da budu nežni prema sebi, makar tih prvih 6 meseci. Jer mnogi se upuste u čitav taj proces pa posle par meseci shvate da to nije za njih. Jer npr možda ti baš ne voliš da edituješ, i onda ćeš jako teško opstati.
E sad to sa temom je jako bitno – uvek ću govoriti da je mnogo lakše da stvoriš brend oko neke veštine, jer to ne zahteva od tebe da se eksponiraš, tako da ukoliko odlučiš da eksponiraš delove sebe treba da budeš jako pažljiv. Pogotovo ako to radiš prvi put sa izlaskom na internet. Ja sam na internetu prvo bila par godina kao neko ko prodaje svoju veštinu pa sam tek onda počela ovo. I takođe iskreno, ne bih preporučila nekome sa 16-17 godina da pravi brend oko sebe zato što ćeš na internet staviti neke stvari koje nećeš sebi možda posle moći da oprostiš. Ne treba da srljaš. Tako da – razigranog duha, s kreativnošću, otkrivaj se sa svih strana, nemoj previše planirati kako će sve da ti izgleda – oprosti sebi na promenama. Počni od sebe, o tome šta želiš da stvaraš, radi to iskreno, nemoj očekivati sad veliku zaradu.
A koje su to faze čitavog tog procesa – od ideje do realizacije, onog krajnjeg produkta – objavljenog videa?
Pa evo – sve počinje od ideje. Pa onda postoji koncept – sužavanje ideje. Onda koncept mora da se konkretizuje – kroz plan snimanja, scenario. Onda ide izvedba. A pre izvedbe provera tebe – u vizualnom smislu, provera opreme, tehničkih stvari. Izvedba je momenat da ti zasijaš bez ikakve presije. Momenat da budeš u potpunosti onakav kakav želiš da budeš. Onda ide tampon zona – je l‘ ponavljam, je l‘ dobro ili ne. Onda ide skupljanje kadrova, skupljanje čitavog koncepta. Onda prelaziš na editing, skoro najvažniji deo muzika – to određuje energetske nivoe samog videa, pa color grading. E onda kada to završiš onda ide dizanje svega toga na društvene mreže, pa . Ali oglašavanje nije samo da ti to okačiš, nego da ti to ispromovišeš. Da li ćeš kačiti fotke iz videa, ili napraviti reel, ili ćeš okačiti stori. I onda šta ti Bog da (smeh). Ono što je najbitnije da si dao sve od sebe i bio iskren. Ne dokazuješ se nikome, dokazuješ se sebi. To je tvoja priča.
Pred kraj – šta bi izdvojila kao najznačajnije tokom prethodne 2 godine, a po čemu bi volela da pamtiš ovu kada je reč o tvom autorskom radu?
U poslednje 2 godine najznačnije mi je sam oblik kakav je dobila Milika i u stvari to moje emotivno otvaranje. A ove godine imam velike ciljeve i u njemu sam pričala u poslednjem videu iz 2021. godine. Kako god da bude samo želim da budem maksimalno posvećena onome što radim. Jedan od ciljeva je bio podkast, trenutno radim na nekom umetničkom projektu – nešto što bi moji gledaoci mogli da kupe. Videćemo kako će to da prođe, trenutno sam u test fazi. Ali nadam se da ću u narednom periodu to izbaciti.
Za kraj - zamolićemo te da za sve čitateljke i čitaoce koji ranije nisu imali priliku da se susretnu sa tvojim sadržajem ulinkuješ svoje videe koji te najviše asociraju na sledeće reči:
Inspiracija, Spokojstvo, Ljubav, Sloboda, Tuga, Obeshrabrenost.
Za kraj, Milika nam se upisala u Mingl leksikon:
Autorka intervjua: Anja Mrkobrada