Mingl kutak

Mingl intervju, ESTIEM – Udruženje koje veruje da se hrast nalazi u žiru

Mingl intervju, ESTIEM – Udruženje koje veruje da se hrast nalazi u žiru

Ekosistem je jedan od esencijalnih pitanja, pitanja koja se tiču svih nas. Naime, postoje čuvari prirode, ali postoje i oni napredniji, oni koji veruju da će budući naraštaji umeti da sačuvaju ,,drvo više’’. Nikola Jovanović, student Fakulteta organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu, bio je ovogodišnji koordinator projekta LXIV Council Meeting-a u okviru ESTIEM-a. Pored redovnih aktivnosti, ovo udruženje je odlučilo da bude društveno-produktivno, te da na jedan kreativan način ostavi svedočanstvo o ujedinjenom produktu. Govorimo o produktu koji je veći od svog tvorca.

Pre nego što pređemo na razgovor o ESTIEM šumi, zamolili smo Nikolu da nam najpre objasni o kakvoj vrsti udruženja je reč. Šta je to ESTIEM?

ESTIEM je Evropsko studentsko udruženje industrijskog inženjerstva i menadžmenta. Kada kažemo evropsko, to podrazumeva 77 različitih Univerziteta u čak 26 zemalja starog kontinenta. U Srbiji ESTIEM postoji na Novosadskom, Niškom i Beogradskom univerzitetu, a lokalna grupa Beograd, koja je jedna od najcenjenijih u čitavoj mreži, ima sedište na Fakultetu organizacionih nauka, na kome i ja studiram. Organizacija ima svoje internacionalne i lokalne aktivnosti, te nam pruža mogućnost da već u studentskim danima iskusimo kako je to raditi u jednom interkulturalnom okruženju, ali i da organizujemo razne događaje kako za strane studente, tako i za one sa našeg univerziteta. Sve lokalne grupe ESTIEM-a se dva puta godišnje okupljaju u nekom evropskom gradu na događaju koji se zove Council Meeting, a čija svrha je diskusija o daljem napretku organizacije, ali i razvoju njenih članova. Takozvani CM organizuje se kroz neki vid skupštine, ali i soft-skill treninga i radnih grupa. 

Kako je nastala ideja ovakve vrste ekološkog aktivizma?

Prvi Council Meeting organizovan je još davne 1990. godine u Ajndhovenu, a u 32 godine dugoj istoriji ove organizacije, održao se čak 65 puta. Lokalna grupa u Beogradu osnovana je 2006, a prvi put je imala priliku da ugosti ovaj događaj 2012. godine. Ovu, 2022. godinu, pamtićemo po tome što smo nakon punih 10 godina ponovo dobili tu čast da budemo ,,Studentska prestonica Evrope’’. Događaj je sam po sebi sjajna prilika da se zabavimo, steknemo prijatelje širom Evrope, ali i upoznamo sa njihovim kulturama. Naravno, još je bolja prilika da mi predstavimo našu kulturu. Kako je istorija organizacije veoma bogata, želeli smo da ostavimo nešto iza nas i da budemo primer i budućim generacijama da je uvek moguće misliti i na druge stvari, one koje su od životnog značaja. Za 10-ak godina na tom mestu će biti čitava jedna šuma, koja će makar malo pomoći u očuvanju našeg ekosistema. Ukoliko svi uradimo barem malo i krenemo od sebe, u narednim godinama bismo mnogo zdravije živeli i imali bismo čistiju planetu. Baš iz tog razloga, iskoristili smo ovu priliku i ovaj događaj da izazovemo sve naše kolege iz inostranstva da i oni učine nešto društveno-korisno u svom gradu, a mi smo za svaku lokalnu grupu ESTIEM-a zasadili po jedno stablo.

Koliko je teško realizovati zamisao ekološkog karaktera? Postoji li neka uprava koja je bila voljna da vam pritekne u pomoć?

Teže nego što možete i da zamislite! Pre svega, glavni problem bio nam je period realizacije projekta. Naša prvobitna ideja bila je da u maju, na samom događaju, zasadimo 85 stabala, dok su kolege iz inostranstva bile u Beogradu. Međutim, s obzirom da u proleće počinje vegetacija, i da postoji opasan rizik od toga da šuma jednostavno ne uspe, tog dana zasadili smo jedno simbolično stablo i dali obećanje da ćemo prvom prilikom kada to bude bilo moguće, zasaditi i ostatak. Koliko god da ovo zvuči jednostavno, ipak je trebalo šest meseci kasnije okupiti ljude koji su radili na organizaciji događaja, ali i partnere koji su nas podržavali. Iskreno, to je ono što me je najviše plašilo, da ljudi jednostavno neće biti toliko zainteresovani da i posle toliko vremena realizuju započeto. Ipak, moje strepnje prestale su pre nedelju dana, kada smo se okupili i konačno ostvarili naše želje. Iskoristio bih ovu priliku da se zahvalim JP Srbijašume, koji su nam omogućili da se sadnja desi, pomogli nam oko pronalaženja idealne lokacije, ali i donirali 85 stabala. Pored njih, moram se zahvaliti i kompaniji Data Tech International, koja je svoju nesebičnu podršku dala tokom organizacije i realizacije projekta Council Meeting i koja je bila naš generalni partner projekta. I poslednje, ali ne i najmanje važno, jedno ogromno hvala svim ljudima koji su učestvovali u organizaciji događaja i koji su i nakon šest meseci bili tu i zasadili ESTIEM šumu!

Imajući u vidu da govorimo o 300 studenata iz čak 26 različitih zemalja, da li si se bojao na koji će način biti prihvaćena vaša vizija?

Ova mreža se zaista trudi da neguje prave vrednosti, te iz tog razloga uopšte nisam bio zabrinut. Štaviše, znao sam da će nas svi podržati u ideji i da će im se svideti. U okviru ESTIEM-a postoji i poseban komitet na evropskom nivou koji se zove Social and Enviromental Responsibility, odnosno komitet za socijalnu odgovornost i okruženje, ukoliko bismo to preveli na naš jezik. Ovaj komitet vrlo često ima svoje projekte, čiji fokus su upravo razvoj društva i eko sistema. Veoma sam ponosan na to što je i Beograd pokazao da može i želi da bude društveno odgovoran i da, presvega mi mladi, imamo svest o bitnosti zdrave životne sredine.

Gde god nađeš zgodna mesta, tu drvo posadi – čuvene su reči velikog srpskog pesnika Jovana Jovanovića Zmaja. Gde se nalazi vaše zgodno mesto?

ESTIEM šuma nalazi se na Košutnjaku, po mom mišljenju jednom od najlepših delova naše prestonice. Košutnjak predstavlja važno mesto za naš grad, a za par godina će biti bogatiji i za jednu novu šumu koja se nalazi odmah iza Hajdučke česme!

Najčešća asocijacija na prirodu je mesto ,,van dometa’’, van grada. Da li je grad deo prirode?

Priroda je sve ono što nas okružuje, sve ono što je kao takvo stanište čoveka, živog bića. Jednostavno je nemoguće pobeći od urbanizma, što svakako i ne bi trebalo, ali je na nama da u tom urbanizmu unesemo što više života, da budemo odgovorni i da vodimo računa o prirodi, pa samim tim i jedni o drugima. Kada svi budemo težili stavu da je i naš grad kao takav priroda, možda bismo i živeli u čistijem i zdravijem okruženju. Ja želim da verujem u to da će tako vrlo brzo i biti!

Za kraj – da li je društvo još uvek neizostavni deo prirode?

Kako društvo utiče na prirodu, tako i priroda utiče na društvo, te iz tog razloga smatram ih neraskidivim. Ovo se moglo videti i tokom naše inicijative. Ta radost koju sam osetio kod svojih kolega koji su bili ponosni što su iza sebe ostavili nešto što je iznad svih nas, bila je magična. Ljudi se uvek lepo osećaju kada znaju da rade prave stvari i stvarno mislim da bi češče i trebalo da ih radimo, jer će nam priroda sve to jednog dana vratiti!

Za kraj, iskoristio bih priliku da se zahvalim tebi Nevena, ali i portalu Mingl što ste prepoznali ovu priču kao nešto veoma bitno i što ste i vi samim tim indirektno uticali na to da Beograd danas bude čistiji nego juče!

 Foto: Privatna arhiva ESTIEM

Razgovor vodila: Nevena Branković

Najnovije