Trend holističkog pristupa lečenju mentalnih poremećaja, kako lakših, tako i onih najtežih, je dobio vetar u leđa u poslednje tri decenije. Uprkos velikom napretku farmakološke industrije, koja je očuvala svoj položaj u prvoj liniji fronta borbe protiv mentalnih poremećaja, mnogi antipsihotični lekovi i dalje dovode do raznih neželjenih efekata koji umanjuju kvalitet života pacijenata i pacijentkinja. Kliničari se sve češće okreću art terapiji koja je u sve većem fokusu naučnih radova i studija koje se bave njenom delotvornošću, a već se spominje i u medicinskoj literaturi.
Termin art terapija se prvi put javio 1942. godine kada je Adrijan Hil, britanski umetnik i pisac, opisivao svoje studije umetnosti kod pacijenata. Pojam obuhvata sve terapijske umetničke pravce poput slikarstva, vajanja, muzikoterapije, dramske terapiju i terapije plesnim pokretima. Umetnička terapija se po okončanju Drugog svetskog rata brzo proširila iz Velike Britanije u ostale razvijene delove sveta. Već 1969. godine osnovano je Američko udruženje za terapiju umetnošću. Slična udruženja su osnovana u Britaniji, Japanu, Holandiji, a 1980. godine osnovana su posebna udruženja koja su dala ključni doprinos u priznanju art terapije kao posebne specijalnosti kojom su počeli da se bave art terapeuti i terapeutkinje.
Art terapeut mora da poseduje obrazovanje iz psihologije i umetnosti, kao i veštinu prepoznavanja neverbalnih simbola komunikacije i metafora. Znanje iz oblasti medicine i socijalne zaštite je takođe poželjno. Odnos terapeut-pacijent je naravno ključan da bi se primenio adekvatan umetnički pravac u skladu sa potrebama i godinama klijenta.
Kod pacijenata koji pate od zataškanih trauma se recimo najčešće primenjuje vizuelna umetnost. Pacijenti mogu da gledaju neku čuvenu kompoziciju ili skulpturu i da na taj način bolje spoznaju svoje emocije i suoče se sa traumom iz prošlosti. Ekspresija emocija se vrši kroz slikanje, vajanje ili rad sa ukrasnim papirima. Vizuelna umetnost je zapravo do sada najbolje proučen pravac art terapije. Izveštaj iz 2016. godine je pokazao da su kvalitativne studije pokazale psihološki napredak kod pacijenata kod kojih se primenila terapija vizuelnom umetnošću. Ovaj napredak se ogledao u poboljšanom samopouzdanju, samoizražavanju i emotivnom blagostanju. Neke studije su čak obuhvatile šire grupe pacijenata koji boluju od paranoidne šizofrenije, ali ne možemo pouzdano znati koliki napredak je zabeležen kod njih.
Muzikotearpija pomaže kod odvikavanja pacijenata koji su zavisni od psihoaktivnih supstanci i veterana koji pate od posttraumatskih poremećaja. Reč je o personalizovanoj terapiji za koju se u obzir uzimaju faktori poput muzičkog ukusa samog pacijenta, ali nije ograničena samo na slušanje muzike. Stvaranje, tj. komponovanje je takođe preporučeno u nekim slučajevima. Ostali pravci art terapije (terapija plesnim pokretima i dramska terapija) su još uvek nedovljno istraženi i ne posedujemo dovoljno podataka o njma.
Istraživanja posebno ukazuju na uspeh art terapije kod tinejdžera i adolescenata. Umetnost pruža novu dimenziju mladim ljudima u pogledu iskazivanja sebe. Živimo u vremenu kada je izloženost stresu svakodnevnica. Manje je poznato da je stres među glavnim etiološkim faktorima u razvijanju ne samo psiholoških poremećaja, nego i malignih tumora i kardiovaskularnih bolesti. Suočeni sa pritiscima sredine i ograničenjima koje im nameće društvo, mladi ljudi traže izlaz iz vrtloga sumorne svakodnevnice. Umetnost im pruža mogućnost neograničene ekspresije svojih osećanja koja u kombinaciji rada sa psihoterapeutom može dati sjajne rezultate u lečenju anksioznih poremećaja i ublažavanju stresa.
Za art terapiju nije nužno neophodan ni terapeut. Nezavisno stvaralaštvo pomaže u poboljšanju komunikacije, pogotovu kod mladih ljudi koji imaju poteškoće u verbalnoj komunikaciji. Pozitivan napredak je dokazan i kod mladih sa poremećajima koncentracije, čak i onih najtežih poput ADHD (engl. attention deficit hyperactivity disorder). Za, uslovno rečeno, ozbiljnija stanja poput depresije i zloupotrebe psihoaktivnih supstanci se ipak preporučuje obavezan rad sa terapeutom.
Koncept art terapije će se svakako razvijati u budućnosti i predstavlja pravo osveženje u domenu lečenja mentalnih poremećaja. Savremena medicina je, opijena tehnološkim napretkom nažalost zaboravila da pored tela mora da leči i dušu. Umetnost, rečima Pabla Pikasa, briše prašinu svakodnevnog života sa naših duša.
Autor: Antonije Brmbolić