Mingl kutak arhiva

Žene u sportu - Deana Skeledžija: Ti to možeš, pusti druge

Žene u sportu - Deana Skeledžija: Ti to možeš, pusti druge

Foto: Boš

Šapčanka Deana Skeledžija odrasla je u sportskoj porodici. Otac, nekadašnji fudbaler zbog povrede pokrenuo je stonoteniski klub, te je Deana uz njega zavolela ovaj sport. Posmatrajući oca i mlađeg brata upijala je ljubav prema stonom tenisu, ali i videla sebe kao budućeg sudiju (sutkinju) na takmičenjima. Od prvih koraka, do danas, prešla je izazovan put, ali ne odustaje od svoje želje i sna da jednog dana bude arbitar na Olimpijadi. 

-mingZa sve je kriva tatina polomljena ruka. Povredio je ruku i lekar mu je savetovao da bi zbog oporavka, motorike bilo dobro da se okuša u stonom tenisu. Imali smo stari sto u selu i tako je počelo. Uz oca je brat počeo da se bavi istim sportom, postavši profesionalac. S vremenom našem klubu je bio potreban sudija sa licencom i to je bio početak za mene - priča Deana o prvobitnim razlozima koji su je nagnali da se upusti u sudijske vode.

Mentalna i fizička spremnost

Kaže da stoni tenis zahteva dobru fizičku, ali i mentalnu pripremu i snagu. Veruje da mnogima ovaj sport na prvi pogled deluje jednostavno, kao i suđenje istog. No, to su samo pretpostavke. 

-Stoni tenis bih opisala kao da istovremeno igrate šah i trčite na 100 metara. Zamislite Juseina Bolta kako nosi šahovsku tablu, povlači poteze i trči. Slično je i sa suđenjem. Postoji neko uvreženo mišljenje kako je dovoljno samo dodeljivati poene i to je to. Međutim, kao sudija na značajan broj detalja morate da obratite pažnju, što zahteva koncentraciju i dobro poznavanje igre - dodaje naša sagovornica i kao posebno izazovno navodi suđenja mlađih kategorija.

-Na pojedinim takmičenjima učesnici imaju šest godina. To su deca o kojima treba posebno voditi računa, jer im je to često prvi turnir. Nisu sigurni, te se trudite da ih ne oštetite, ali nekad je potrebno da smirite i roditelje, neretko takmičarski nastrojene. Tu su i treneri koji žele da njihov takmičar ostvari što bolji plasman, te je neophodno balansirati i održati fer plej. 

Da je lako, sudija bi bio svako

Priznaje da nije lako biti žena sudija, ali da su predrasude uticale da bude posvećenija i istrajnija u svojoj nameri. Trenutno je procesu dobijanja licence za vrhovnog sudiju na međunarodnim takmičenjima. Vrhovni sudija je osoba koja pravi žreb, kvalifikacione grupe i aktivno učestvuje u organizaciji.

-Pre deset godina sam posmatrala turnire, suđenja i „krala“ zanat. Malo po malo, korak po korak i sada sudim evropska takmičenja. Dogodilo mi se da sam pravila žreb za takmičenje jednog kluba na čijem sam nadmetanju pre deceniju sedala na stolici i upijala sve. Bila sam ponosna kada su me pozvali i rekli da žele da budem sudija na njihovom takmičenju. To mi je bio dodatni vetar u leđa. Nakon toga je usledio poziv za Državno prvenstvo u Požarevcu za juniore, mlađe kadete i kadete - pojašnjava Šapčanka. 

Jedina Šapčanka stonoteniski sudija (sutkinja/sudinica)

Deana je jednina devojka iz šabačkog kraja sa licencom nacionalnog sudije i priznaje da se malo žena profesionalno bavi suđenjem. 

-Postepeno se stiču licence za sudije. Uz poznavanje pravila neophodno je da aktivno sudite dve godine kako bi aplicirali za viši nivo. Često su testovi situacionog tipa, ne samo puka pravila. Testiraju se i veštine, sposobnosti. Cilj mi je da budem vrhovni sudija na međunarodnim takmičenjima i Olimpijadi.


Foto: Deana Skeledžija privatna arhiva/Canva

Ističe da joj je uz podršku porodice i članove kluba, neizostavna potpora i Saveza. 

-Žena je na čelu Saveza sudija Srbije i ona mi je neizmeran vetar u leđa. Nesebično sa mnom deli svoje znanje. Veoma sam joj zahvalna na tome - dodaje Deana. 

Žene u muškom svetu

Neretko sportska takmičenja obeleži i nefer igra, posebno kada žena ima ulogu arbitra. Kako bi se odluke dovele u pitanju često se pomene pitanje pola, kako bi se sutkinja diskreditovala. 

-Na veteranskim sudijama neretko sam jedina žena. Dešavalo se da reakcije na neku od mojih odluka budu burne. Pravila se moraju poštovati. Bratu sam zbog reakcije dala crveni karton. Budu različiti komentari, a najčešće „Šta ti žensko znaš, dovedi vrhovnog sudiju“ i iznenade se kada im kažem da sam to ja. Mislim da je to i do generacija. Ne bih da generalizujem, ali mi se čini da su mlađe generacije nešto drugačijeg shvatanja - iskreno govori Deana. 

Smatra da su komentari doprineli da bude još istrajnija. Jačala je njena istrajnost da uspe. Kako je otac bio inspiracija od početka, postavila je cilj da ga dostigne i u tome uspela. 

-Kada mi je tata priznao da sam ga prevazišla, tada sam bila najponosnija na sebe. Mislim da mi je to značajno uticalo na samopouzdanje i dokaz da kao žena mogu da uspem u muškom svetu. Nažalost, naš sport, kao i većina „pripada“ muškarcima. Kao žena/devojka moraš mnogo da se trudiš. Brojne su predrasude. Jedna od njih je da mi je otac sve obezbedio. Ranije su me takve priče doticale, sada više ne. Znam koliko sam vremena i znanja uložila u sve. 

Deana je diplomirala na Fakultetu tehničkih nauka, trenutno je na master studijama i zaposlena u jednoj šabačkoj firmi. Ohrabruje sve devojke da prate svoje snove. 

-Nekada sam mislila da devojke ne mogu da menjaju sebe i svet, ali sam na trenutnom poslu zahvaljujući svojoj šefici uvidela šta znači prava podrška i ženska snaga. Možda ne mogu da promenim mišljenja drugih ljudi, ali mogu sebe da menjam. Mogu da budem snažnija i podstaknem druge devojčice i devojke svojim primerom. Zajedno možemo da menjamo sve(t). Da mogu da se vratim deceniju unazad rekla bih maloj, nesigurnoj Deani „Ti to možeš. Pusti druge.“, ali kako ne mogu to, mogu da kažem drugim devojčicama, osnažim ih - zaključuje Deana.

Tekst: Glas Podrinja

Najnovije