Mingl kutak arhiva

Studiranje u inostranstvu iz ugla srednjoškolca

Studiranje u inostranstvu iz ugla srednjoškolca

foto: Miloš Bulatović/BOŠ

Kofer – kada sistem zakaže

Odabir fakulteta i otpočinjanje studija neizmerno su bitan segment u životu svake mlade osobe. Odabir predstavlja prekretnicu, putokaz, smer, pravac koji ćemo najverovatnije pratiti do kraja života. Izbor fakulteta najčešće nije lak. Biramo nešto što nas zanima i nešto čemu ćemo svoj život da posvetimo. Možda nekada i pogrešimo, ipak se ne pronađemo u nečemu, što nam se na prvu loptu svidelo, ali uvek postoji i druga šansa, promena. Studije nas formiraju kao ljude. U tom periodu se osamostaljujemo, postajemo svesniji sveta i ljudi oko sebe. Izlazimo iz jednog bezbrižnog perioda, perioda detinjstva. Postajemo snažniji, spremniji za novu etapu u našem životu. Gimnazije i ostale srednje škole su nam bile samo priprema za ovaj, izazovniji period. Bilo kako bilo, moramo da se odlučimo za nešto što smatramo da je lepo, ali i korisno.

Nažalost, u Srbiji, znanje se ne vrednuje dovoljno i sistem vrednosti je potpuno poremećen. Loše oblike ponašanja često možemo videti i na nacionalnim frekvencijama koje ljudi u Srbiji dominantno prate. Čak ni najviša predstavnička tela poput Narodne Skupštine nisu ostala imuna na nedolično i neprimereno ponašanje. Takvo ponašanje promoviše se i u mejnstrim kulturi, te u filmovima, serijama i muzici često nailazimo na svojevrsnu promociju kriminala i/ili nasilja. Svojevremeno je predsednica Vlade Srbije, Ana Brnabić, izjavila da je „odliv mozgova“ pozitivna stvar. Ne čine nikakve napore da studenti/studentkinje ostanu u Srbiji. Celokupnoj vlasti ne odgovaraju mladi ljudi koji misle svojom glavom, sa integritetom, nadprosečno inteligentni. Smatram da nije uobičajeno ili bar ne bi trebalo da bude, da mladi ljudi odlaze iz zemlje u kojoj žive, ali šta nam drugo ostaje onda kada niko u zemlji ne ceni obrazovanje i ne želi da ulaže u njega? Onda nam je jedini korak: studiranje u inostranstvu.

U narednim redovima ću vam ukratko predstaviti kako bi za jednu mladu osobu iz Srbije izgledao proces prijave na studije u Velikoj Britaniji. Kao jedna od zemalja sa najboljim obrazovnim sistemom, Velika Britanija predstavlja sjajnu destinaciju za sve koji žele da svoje studije nastave van zemlje u kojoj žive.

Proces i prvi koraci ka odabranom univerzitetu

Apliciranje za britanske univerzitete se najranije vrši na početku naše četvrte godine srednje škole (od septembra). Može  se aplicirati na najviše pet fakulteta. Ne postoji polaganje prijemnog ispita, niti testova znanja, sem testa engleskog jezika (IELTS ili Toefl), koji, ukoliko ste iz Srbije, polažete u Beogradu. Najbolje je da test engleskog uradite na letnjem raspustu između trećeg i četvrtog razreda. Pored toga, jedina stvar koja je potrebna za apliciranje na britanske univerzitete, je esej (Personal Statement), kao i pregled svih zaključnih ocena (svedočanstava) iz svih razreda srednje škole. Esej ne treba da bude dugačak, već između 700 i 1000 reči. Kada budete pisali esej, obratite pažnju na to da podrobno opišete sebe, kao i svoje afinitete ka fakultetu i/ili smeru koji ste izabrali. Opišite neke situacije iz života koje su vas odvukle ka tom fakultetu i naglasite šta vas je toliko zainteresovalo u toj oblasti. Postignuća iz srednje škole, kao i iz života su takođe bitna, ali ih treba stavljati u određen kontekst – šta sa tom nagradom ili pohvalom donosite na univerzitet i čime ste zaslužili dobijanje tog priznanja. S obzirom na to da nemate puno reči, najbolje i najmudrije ih iskoristite!

Ocene su važne, nada je važnija

Imajte na umu da vaše ocene igraju izuzetno važnu ulogu kada vas budu razmatrali kao potencijalnog kandidata ili kandidatkinju. Isti esej dobijaju svih pet fakulteta na vašoj listi. Naravno, možete aplicirati i na manje od pet fakulteta, ali zašto biste se time ograničavali? Ako ste zainteresovani za više smerova, možete poslati više prijava, eseja i lista. Na istoj listi ne mogu biti i Oxford i Cambridge, ali možete aplicirati na oba univerziteta sa odvojenih aplikacija i lista. Odgovore na poslate prijave možete očekivati sredinom proleća, u aprilu ili maju. Ako ste izabrani od strane jednog ili više fakulteta, onda je sledeći korak apliciranje za stipendiju. Što se tiče stipendije, ona se bira u odnosu na tvoj socioekonomski status. Nakon toga, odluka da li ćete prihvatiti ponuđene uslove je na vama!

Ukoliko ne budete primljeni odmah na željeni fakultet, to ne treba da bude smak sveta. Važno je da nastavite da sledite svoje snove i probate da ih ostvarite. Ove ili možda naredne godine. Važno je da se nada ne izgubi, a ja vam želim svu sreću prilikom upisa!

Autor: Miloš Bulatović

Najnovije