Mingl kutak arhiva

Lektira diktira – Ubedi me da čitam

Lektira diktira – Ubedi me da čitam

foto: Nevena Branković, Boš

Nisam sklon lamentiranju nad krizom čitanja među mladima. Istini za volju, sveopšta klima nezainteresovanosti za knjigu nije se formirala preko noći, pa tako i ne mogu da tražim krivce za istu među đacima. Da je broj strana (da ne kažem debljina) jedan od presudnih faktora za prihvatanje izazova lektire – ne smem da poreknem. Da je korpus obavezne lektire ambiciozan i anahron – ni tu činjenicu ne smem da izostavim. No, i pored svih reformi nastavnog programa, čini se da je dovitljivost profesora daleko efikasnije rešenje u borbi protiv kulture nečitanja – đaci su to prepoznali pre svega kao fanfektove i tizere (oprostiće jezički puristi). Uz ove male književne mamce su mi se osladile čak i neke dosadnije nastavne jedinice, a đaci i ne primete kada nisam vatreni obožavalac nekog autora. Kada bih za svaki razred morao da izdvojim svoje favorite, to bi, recimo, izgledalo ovako:

1. razred – Sofoklova tragedija Antigona, bez dvoumljenja. Šta bi u antici, a šta danas značilo ogrešiti se o zakon vlasti i poslušati zakon srca? Da li ljubav prema najbližima nosi sa sobom i dužnosti, ili je i ona podložna propisima i ograničenjima? Ne praveći dilemu u vezi sa sopstvenim izborom, Antigona odlučuje da sahrani svog brata Polinika uprkos najstrožoj zabrani tebanskog vladara Kreonta i sestrinim pokušajima da je odvrati. U njenom prkosu nema mržnje, već nastojanja da se ispune božanski zakoni, stariji od svih ovozemaljskih sistema. Sudbina dramske junakinje koja je spremna da plati cenu svoje doslednosti povlači sa sobom niz fatalnih ishoda, da bi se Kreontova sujeta preobratila u gorko kajanje zbog gubitka sina i žene. Napetost i intenzivnost ovog sukoba načela održavaju čitaočevu pažnju do samog kraja, pa sam siguran da je ovo delo pravi izbor za one koji vole dramski naboj i neizvesnost.

2. razred – Zbog čega bi sve srećne porodice bile međusobno slične, i šta je to autentično u onim nesrećnim? Opstanak u braku zarad održanja društvenog statusa ili rizični odlazak u potragu za sopstvenom srećom? Napuštanje porodice, prelazak preko neverstva, samoubistvo kao jedino rešenje... Uprkos ozloglašenosti zbog svog obima, Tolstojev roman Ana Karenjina daje odgovore na mnoga kompleksna pitanja kroz sudbine triju porodica čije su priče duboko isprepletane. Tačno – opisa je mnogo, ali ne bez razloga; kao neprevaziđeni realista, Tolstoj je majstor u stvaranju iluzije realnosti, pa ovi opisi u potpunosti angažuju sva čitaočeva čula (primera radi, poznato je da je naručivao modne časopise svoga vremena kako bi za svoju junakinju istkao najrealističniju moguću haljinu). Obuhvatajući istorijsko-politička i socijalna pitanja, ovaj roman ne prestaje da pleni svojom savremenošću ni danas.

3. razred – Težak izbor, ali se Bora Stanković svojim romanom Nečista krv ipak svrstao među miljenike. Daleko ispred svog vremena, roman svojim stilom (koji strogom Skerliću nije bio po volji) i sadržinom (sve sami tabui – od incesta predaka do degeneracije potomaka) najavljuje prozu dvadesetog veka. Zašavši u najdublje prostore podsvesti i intime glavne junakinje, nestvarno lepe Sofke, Stanković je njenim likom oslikao kob izuzetnosti i sudbinu lepote u patrijarhalnom društvu na razmeđu kultura. Kao žrtva tuđih odluka i nastojanja, Sofka vremenom postaje predmet očeve kupoprodaje, a njen silazni put postaje oličenje propasti jedne ugledne vranjske porodice. Junaci ovog romana progovaraju više telom nego rečima, te se kroz grčevitu mimiku ispoljavaju njihove lične drame i nemiri. Takođe, prvi roman u korpusu lektire u kojem erotsko ima zapaženo mesto (deo koji sigurno nikome ne promakne).

4. razred – Malo je knjiga koje su među đacima toliko omiljene kao Kamijev Stranac, sećam da je i moj prvi susret sa ovim romanom protekao u znaku fascinacije. (Anti)junaka poput Mersoa nije lako „svariti“ u prvi mah, čak nije jednostavno poistovetiti se s njim. Međutim, on je po svemu blizak savremenom čoveku – njegov život deluje jednolično i bez preterane zapitanosti nad životom. Sopstveni apsurd, kao i apsurd sveta naslućuje tokom suđenja za ubistvo Arapina, a svu misao egzistencijalizma sažima tokom svog boravka u pritvoru. No, ključni momenat u romanu je njegova samospoznaja – stranac pred svetom i pred sobom. Ko smo mi da tako olako sudimo Mersou? Za šta mu uopšte sudimo? Razumeti ovog junaka znači u startu se otvoriti za produktivnu diskusiju i debatu, pa mogu reći da su i časovi obrade Stranca među najživljima.

P.S. Ako si tekst doterao/-la do kraja, i ovaj tizer je delimično uspeo. A ako se odlučiš da poslušaš neku od preporuka, tizer je uspeo u potpunosti!

Autor: Uroš Mikić

Najnovije