foto: Pixabay, BOŠ
Prošlo je dvadeset punih godina od jednog fantastičnog stila, koji je iznad svake sezonske umetnosti, koji je mnogo više od poze. Važno je razumeti da ovo nije film za široke mase, on vapi za sopstvenom publikom, zato se neretko govori o Tarantinovoj virtuoznosti, jer i je i pored ove činjenice film uspeo da se izbori za svoj kultni status.
Čvrsta režija, pokidana vremenska struktura pripovedanja, muzička traka, promišljeni dijalozi, karnevalski izraz, crni humor, nadrealistična akcija – sve su ovo elementi koji doprinose dinamizaciji, ali i mnogo više, jednoj besprekornoj tadašnjoj inovaciji. Govoriti pojedinačno o svim ovim umetničkim postupcima kojima je Tarantino sebi obezbedio večnost, potpuno je bespotrebno. Sve je to godinama unazad već ispričano, zato se postavlja pitanje: Zašto i dalje imamo potrebu da pišemo i prisećamo se?
Svaki put kada ga slučajno ,,uhvatim'' na TV-u, nešto u meni zaigra – morbidno. Pretučena na smrt, zabijenog metka u glavi, crvena od sopstvene krvi u beloj venčanici, dok u pozadini Nensi Sinatra peva: Bang, bang, my baby shot me down. Edgar Alan Po je govorio da posmatranje lepote izaziva tugu, a da je smrt lepote jedan od najuzvišenijih momenata. Lepotu ćemo ovde usko povezati sa ženom. Poa možemo nazvati ludakom (tek uslovno, u šali) i malo izmeniti njegovu tezu, pa reći kako je najuzvišeniji momenat vaskrsnuće lepote. Kao što rekoh, nešto u meni zaigra – Crna Mamba (Uma Turman) će se probuditi iz kome, a prva pomisao će joj biti: Ubiti Bila. Interesantno je spomenuti da je ideja scene Crvenog venčanja nastala na pauzama snimanja filma Pulp Fiction. Tarantino i njegova muza, Uma Turman, pričali su o filmovima koje vole, te zajedno došli do zaključka da bi bilo genijalno da neki film započne kadrom prebijene mlade na venčanju. Nekoliko godina kasnije oboje su dobili priliku da takvu priču i realizuju, jedno ispred, drugo iza kamera.
Tarantinova brilijantnost leži u svim unutrašnjim i spoljašnjim elementima njegovog filma. On ništa ne prepušta slučaju. Njegova svestranost i moć manipulacije različitim svojstvima čine ga autentičnim i jedinstvenim. S tim u vezi, možda je najbolji primer priča o O'Ren Iši, prve osobe sa osvetničke liste glavne junakinje. Naime, u jednoj linearnoj pukotini radnje, pričajući priču o O'Ren Iši, kreator Kill Bill-a se poslužio jednim drugačijim stilom, izuzetno popularnim – anime stilom. Govorimo o polivalentnosti grafičkog izraza. Tarantino celu istoriju devojčice, koja će kasnije postati najkrvoločniji plaćeni ubica (ali i učesnik brutalnog prebijanja Crne Mambe), dočarava prepoznatljivim japanskim manirom. Najpre to čini pomoću animacije, ali je fascinanto što i središte sadašnjice ostaje u karakterističnim postupcima anime filma, samo bez animacije. Govoreći o unutrašnjim umentičkim kvalitetima, a zadržavajući se na priču o O'Ren Iši, dolazimo do potkrepljenja onog iskaza o autoru kod kojeg ništa nije slučajno, pa čak i jedna naizgled nebitna replika. Naime, pre samog sukoba, Iši govori Crnoj Mambi da se nada da je uspela da sačuva snagu da izdrži bar 5 minuta – glavna junakinja je ubija za 4 minuta i 59 sekundi.
Kill Bill je upečatljivo, sugestivno i duhovito ostvarenje otkinutih ekstremiteta, nastalo pod okriljem umešnosti i veštine njegovog tvorca. Film koji izaziva različite reakcije, ali prema kome niko ne ostaje ravnodušan, zato se iznova javlja potreba da se neprestano govori o njemu.
Autorka: Nevena Branković