foto: Bruno Guerrero (Unplash), BOŠ
Lanci odeće kao što su Zara, H&M, Primark, C&A, Forever 21, Esprit, Mango, Guess i mnogi drugi, ovih dana, a posebno danas na čuveni Crni Petak, promovišu veliki popust na kupovinu u njihovim objektima.
Dakle – zašto Crni Petak, kao ni svi ovi brendovi nisu kul? Zato što svi oni spadaju u brendove koji politiku poslovanja baziraju na takozvanoj brzoj modi, odnosno na fast fashion-u, dok je Crni Petak dan u godini kada se brza moda plasira u punom jeku.
A šta tačno predstavlja brza moda i zbog čega je ona loša za sve?
Fenomen brze mode je relativno nov i može se definisati kao jeftina, moderna odeća koja crpi ideje sa modnih pisti ili iz kulture poznatih ličnosti i pretvara ih u odevne predmete brzinom munje, kako bi zadovoljila potražnju potrošača.
Cilj ovakvom pristupu modi je da ubrza dolazak najnovijih modnih stilova u prodavnice, kako bi svako od nas mogao da ih nabavi dok su na apsolutnom vrhuncu popularnosti.
Međutim, tek što smo kupili svoju novu omiljenu odevnu kombinaciju, pojavila se sledeća, još privlačnija – i to na popustu od neverovatnih 50%! Pre nego što smo stigli da se zapitamo koliko nam je uopšte potrebna nova garderoba, već smo je kupili i slikali se za Instagram, da se zna da smo u trendu. A šta se desilo sa onom prošlom, od pre samo nedelju dana? Pa, ništa. Negde smo je zaturili u mračne dubine ormara, zatrpali je gomilom drugih stvari i pronaći ćemo je posle nekog vremena, kada postane potpuno out i tada ćemo se sami sebi čuditi što smo to uopšte kupili. A onda ćemo je baciti. Jer – ionako nije nešto mnogo plaćena, pa nije ni neka šteta.
E, pa, loše vesti, drugari – ipak jeste šteta.
Uticaj brze mode na ekologiju je ogroman, jer ubrzanje proizvodnje često znači i zaobilaženje ekoloških standarda. Korišćenje jeftinih, toksičnih boja za tekstil, modnu industriju čini jednim od najvećih zagađivača čiste vode u globalu. Uz to, poliester, koji se pravi od fosilnih goriva i doprinosi globalnom zagrevanju, postao je najpopularniji materijal. Jeste li znali da odeća koja sadrži poliester i slične veštačke materijale, svakim novim pranjem otpušta mikroplastiku koja završava u rekama, morima, okeanima?
Nije problem samo u poliesteru. Čak i konvencionalni (neorganski) pamuk pravi problem zbog ciljeva brze mode jer se za njegov uzgoj koristi ogromna količina vode i pesticida, što može dovesti do velikih suša. A imajte na umu da je samo oko 1% pamuka koji se ukupno proizvodi – organski pamuk.
Tu je i tekstilni otpad koji dodatno odmaže planeti jer se, prema podacima s početka ove godine, u celom svetu proizvede oko 92 miliona tona otpada. Devedeset dva miliona tona otpada. Samo jer je prošle jeseni recimo žuta bila boja sezone, a sada je, na primer, plava.
Pored ekološke, tu je i ljudska cena koju svet plaća zbog brze mode. Odeću koja je nama dostupna po pristupačnim, čak niskim cenama, morao je, izgleda, neko drugi da plati. Radnici u tekstilnim industrijama rade za mizerno niske plate, u okruženju opasnom po život i bez osnovnih ljudskih prava. U medijima je bila ispraćena nesreća od pre deset godina, kada je zbog nehumanih uslova u tekstilnoj industriji poginulo 1138 osoba, dok je oko 2600 tada ranjeno. Nakon ove nesreće jesu preduzete određene mere da se uslovi radnika u tekstilnoj industriji poboljšaju, ali daleko od toga da je problem trajno rešen.
Dobro, pitaćete me sada, šta je onda rešenje? Umerenost, racionalnost i originalnost. Razmislimo da li nam je ta majica koju smo ugledali u izlogu baš toliko neophodna. Stvari koje bismo bacili, a gotovo da ih nismo ni nosili, bolje je da poklonimo nekome ili da doniramo. Na kraju, hajde da se zapitamo, koliko smo originalni ukoliko se svi uniformišemo u trenutne modne trendove? Zar nije zabavnije da svako od nas pronađe sopstveni stil i da donese lični pečat modi, na svoj način?
Ne dozvolimo da nam razni Crni Petkovi i gigantski tržni centri oduzmu autentičnost i zdravu životnu okolinu.
Autorka: Marina Radan